Коментар државног првенства за кошаркашице

Девојке у црно — белим дресовима у некој врсти меча одлуке убедљиво су савладале загребачки Монтинг 74:64 (27:38). Било је, после меча много узбуђења, можда више него у току другог полувремена кад је Партизан предвођен Мајсторовићевом, Деклевом и Комненићевом успео да разбије све наде Загрепчанки, све замке тренера Кавеџије и да заслужено тријумфује. Било је протеста тренера Монтинга Кавеџије да се не игра рагби, већ кошарка, да су судије купљене (истини за вољу арбитри Марковић и Марков били су на висини делилаца правде).

А онда кад су се страсти стишале свима је постало јасно да је чета црно — белих заслужено добила овај меч невероватном борбеношћу, жељом да се стигне до победе, бољим скоком, брзином.

У четрнаестом колу дошло је до највећег изненађења: Монтинг је изгубио усред Тузле против Јединства 48:60), а Партизан је на једвите јаде успео да победи екипу Вождовца резултатом 66:61! (30:32).

Видело се већ тада да се нешто догађа с нашим најбољим екипама. Да, коначно, не могу све на својим плећима изнети Ожеговићева и Узелчева с једне или Деклева, Мајсторовићева с друге стране.

Неопходна је нова крв. Нова снага. Али не за једну утакмицу. за трен један. Нису потребни вилини коњици, већ борци попут Мајсторовићеве и Комненићеве… или Ожеговићеве…

После Монтинга, Партизан је доживио пад у форми. О томе треба да поразмисли стручни штаб, а пре свега тренер Лучић.

Вождовац је био сигнал да тим није у узлазној форми. А онда, ето врага: стигоше девојке из Вићенце, показаше лепу кошарку и одоше кући певајући… а нашима остаде да се надају да ће бар у првенству успети да одоле великим искушењима, да ће мирно проћи поред Сциле и Харибде и стићи прве на циљ. Монтинг и пораз у Тузли треба да им је јасна и звучна поука.

Првенство се наставља 2. фебруара кад је Партизан гост Студенту, последњем на табели. До тада и има и нема времена ла се екипа опорави од три струјна удара: два које су водила у даљи живот и јуриш до титуле првака Југославије и трећи — који значи опроштај од Купа европских шампиона.

Има времена ако се девојке саберу, ако крену да екипно освајају бодове, што их је до сада красило. И нема, ако се неки таленти љуте што им се не пружа шанса.

Ово се све може решити унутар КК „Партизан“. Тамо кошаркаши „владају“. Тамо је директор Кићановић, човек који разуме и зна да охрабри. Зашто њега не позвати у помоћ кад је било која екипа у некој кризи.