Велике страсти малих људи

Већ четврту годину заредом Партизан зимује у Купарима. У удобном и лепом, не луксузном, хотелу „Горичин“ фудбалери славног југословенског клуба проводе своје дане у раду, припремама и малом предаху.

Хотелско особље и стални гости, углавном војни пензионери, већ су стари знанци са популарним фудбалерима.

Један млад човек, црних бркова и белог тена, је посебно обрадован, доласком екипе Партизана. То је Мевлудин-Бели Хајровић, келнер у ресторану хотела „Горичин“. Родом из Требиња, Бели већ десет година ради у овом хотелу. Велики је навијач „црно-белих“.

— Био сам на годишњем одмору кад сам чуо да Партизан опет долази у Купаре, — прича Хајровић. — Одмах сам прекинуо одмор, хтео сам да будем са мојим љубимцима, да их ја служим, да с њима разговарам, седим, шалим се…

П. ВЕСНИК: Од кад сте навијач Партизана?

ХАЈРОВИЋ: Био сам навијач Леотара, што је сасвим природно. Али кад сам као дечак гледао на телевизији утакмице Партизана у Купу шампинона Европе, против Спарте, Манчестер јунајтеда, Реала… одушевио сам се, заволео тај клуб и тако ће бити до краја.

П. ВЕСНИК: Ко су Вам љубимци?

ХАЈРОВИЋ: Драги су ми сви који носе црно-бели дрес, чак и у другим спортовима. Ипак, од оних из ранијих генерација највише сам волео Шошкића, Рашовића и Васовића. Касније Ацу Трифуновића, Моцу Вукотића и Бјековића, а од ових момака највише су ми у срцу Радановић и Мића Радовић. Иначе, око мене су навијачи Динама, Хајдука и Звезде чија пецкања после пораза Партизана примам са осмехом, јер знам да се најслађе смеје онај ко се последњи смеје. Тако ће бити и у овом првенству.