И поред пораза против званичног првака Јесеница, хокејаши Партизана пласманом у „плеј-оф“ обезбеђују титулу вицешампиона и шансу да се боре за седму титулу првака

Јесенице — двадесетдруги пут или Партизан — седми пут првак, питање је сад: Да ли је препорођени и појачани тим „црно-белих“ у стању да преотме титулу званичном прваку и поново постане најбољи као што је то било 1948, 1951, 1952, 1953, 1954. и 1955. године? Све су то питања и дилеме која је собом донела овогодишња хокејашка сезона. Према мишљењу стручњака, квалитетнија него икад до сад.

Од првог кола хокејашке 1985/86, Партизан је засео на прво место, што је најбоља потврда да је константност форме била највећа одлика тима. Ретки порази су били само саставни део лигашког такмичења. И без обзира да ли ће Партизан бити испред или иза Јесеница, импонује чињеница да је наш врхунски хокеј у оваквом тиму црно-белих“ добио пуно на популарности.

Последњи дерби у Београду, припао је Јесеничанима. Они су играли у свом стилу, али за велику представу нису имали достојног партнера. Било је то најслабије издање Партизановог тима у овој такмичарској сезони. Биће прилике да се Партизан и Јесенице прецизно измере у пет сусрета „плеј-офа“.

И поред слабог дана у дербију против Јесеничана, голман Партизана Домине Ломовшек је „прва виолина“ Партизановог састава. Искусни чувар мреже, у својој 30-тој години доживљава нову младост у „црно-белом“ дресу. На многим утакмицама деловао је попут „хоботнице“. Као да су његове рукавице биле пуне пипака — пакови су се лепили!

У бековским линијама играју два бивша чехословачка интернационалца и два садашња југословенска репрезентативца. У првој постави су Владимир Костка и Игнац Кавец, креатор већине акција, који је смогао снаге да се врати на лед после фрактуре ноге! Поред Кавеца, Костка је имао праве пакове — постигао је 16 лепих голова, углавном из даљине. О Кавецу је већ много тога написано. Али треба додати да је мало хокејаша чије срце тако живо куца за ову игру. Он не зна за предају, за њега у „леденој игри“ нема немогућег. Играчи такве класе, увек су велики добитак за сваки тим.

У другој бековској линији играју Андреј Видмар, робусни и офанзивни бек и Владимир Беднаж, мајстор позиционе игре и изузетан клизач. Каже да је хокејашкм занат испекао поред таквог мајстора као што је био Јан Сухи, док су играли у Дукли из Јихлаве. Беднажово мајсторство у одузимању пакова обилно користи Видмар, тако да је често у офанзивним акцијама, где до изражаја долази његов снажан и прецизан шут.

У првом делу шампионата одбрана је била бољи део тима. Међутим у наставку су и навални играчи дали свој пуни допринос у борби за врх табеле.

Прва навела игра у стандардном саставу Матичук — Лепша — Јовановић. На неколико последњих утакмица ова тројка је била тешко заустављива јер се ради о изузетно брзим клизачима, поготову када је у питању Канађанин Френсис Матичук. Тај младић је попут вихора, притом и одличан додавач, асистент код већине голова свог напада. Млади Андреј Јовановић израста у великог аса. Из јуниорске репрезентације, одмах је ускочио у сениорску. Уз њих је искусни Томаж Лепша, некадашњи репрезентативац, префињени техничар и мајстор комбинација. На леду је прави архитекта, а у приватном животу — дипломирани правник.

У другом нападу уз Лазара Дунду и капитена Бојана Миловановића, игра један од најефикаснијих југословенских хокејаша последњих година, Блаж Ломоншек. Млађи брат из хокејашке породице, тренутно је и најбољи стрелац тима и сасвим близу своје најбоље форме, што је велико охрабрење пред предстојећи „плеј-оф“. Укратко то је хокејаш да реши утакмицу.

У трећем нападу играју Горан Радовић, Раде Милановић и Бошко Шутић. Нису били тако ефикасни као прве две навале али су импресионирали својом борбеношћу.

Судар за титулу са Јесеницама је све ближи. Севаће варнице јер је хокеј најмушкија игра, али је сигурно да ће у „плеј-офу“ доминирати „фер-плеј“.