У последње време приметан је успех неких клубова из наше велике спортске породице, док неки стагнирају или су захваћени кризом. То се најбоље види на страницама нашег клупског листа — „Партизановог весника“ — који нема ни приближно подједнак третман према свим црно-белим клубовима. Тако, рецимо, успешни клубови (фудбалски и хокејашки) имају у њему најзапаженији публицитет, док они мање успешни тек животаре на страницама листа! Мислим да би о свима требало да нас информишете бар колико — толико: о шахистима и ватерполистима, као и одбојкашима и кошаркашима или атлетичарима и боксерима. Да бисмо били редовно у току најупутније би било да нас обавештавате редом о свим нашим клубовима у некој заједничкој рубрици, као што је била она „Партизанов породица“, коју, из не знам којих разлога, више не води Звонко Михајловски.
Последњи лоши резултати КК „Партизан“ (како мушке тако и женске екипе) навели су ме на идеју да вам предложим једну нову рубрику која не би морала бити стална, већ би се појављивала према потреби. Ради се о интервјуима са појединим стручњацима који воде наше црно-беле екипе, које би они давали вашим сарадницима у изузетним тренуцима: било веома успешних или веома лоших резултата и рада. Тим стручњацима бисмо ми навијачи постављали питања, с тим што би ви у листу објављивали који је стручњак у наредном броју вољан да нам буде „саговорник“.
Последњи резултати и игре кошаркаша и кошаркашица, нарочито ових првих, су веома ћудљиви и неубедљиви. Зато би било веома интересантно за навијаче када би им Кића реплицирао на низ питања чији одговори представљају за нас тоталне непознанице. Рецимо: зашто се више са сигурношћу не може предвидети кога „црно-бели“ могу под кошевима савладати, а кога не? Или због чега је много солидних кошаркаша напустило наш клуб (мислим да није само новац у питању)? Зашто руководство није обезбедило замене играчима који су отишли, него се екипа свела на 6 — 7 чланова који обично играју целу утакмицу?! Због чега се дозвољава да из Београда одлазе у друге средине и тамо доживљавају пуну афирмацију врсни играчи као што су један Пешић, Млађан, Вукичевић и Матић, а да не спомињем Цвјетичанина који је за класу бољи од осталих? Гледајући турнир, који је пре почетка шампионата одржан у Тузли, дошла сам до закључка да се поједини чланови тима односе међу собом недругарски! Зашто сваке сезоне мењамо тренере који, пошто се код нас афирмишу, напуштају клуб? Због чега неки даровити играчи обилазе КК „Партизан“ и одлазе у ривалске клубове! Може бити да је у питању недовољна материјална стимулација и сигурност? Можда су зато поједини црно-бели клубови (као рецимо одбојкашки, боксерски) у правој агонији?
На сва ова и слична питања добро би било када бисмо чули мишљења и одговоре највиших руководилаца из Председништва нашег друштва. Зар не би они могли нешто више да нам кажу — преко страница „Весника“ зашто је Партизан у неким гранама спорта у којима је током минулих 40 година доминирао, не само у нас већ и у Европи, сада „пао на ниске гране“ (као у атлетици, ватерполу, боксу и др.)?!
— Санвила Неџибовић, Тузла, Бориса Кидрича 2
ОДГОВОР РЕДАКЦИЈЕ: Другарице Санвила, неке ваше предлоге покушаћемо да реализујемо већ у наредним бројевима.