Портрет Домина Ломовшека

Југословенски хокеј није имао много голмана екстра класе. Прича је почињала и завршавала се са именом Антона Галеа. Приближни квалитет, али никако у тој мери, испољавали су Кнез, Шемсединовић, М. Жбонтар и Претнар… Остали су били и остали на маргинама просечности.

Сада је више него сигурно, да је „прикључак“ са незаборавним Галеом ухватио и Партизанов голман Домине Ломовшек. Тешко је описати његове одбране обичним речима. Новинар би морао да буде надахнути поета. Домина треба гледати и уживати како на чудесан начин чува своју мрежу. Због тога и постоји фикција да је он човек са хиљаду руку.

— И ја сам се дивио одбранама Тонија Галеа. Чувао је гол Олимпије, када сам ја учио прве хокејашке кораке. Био је голман из маште, рођени чувар мреже. Није много тренирао, није превише ни спортски живео. Али је маестрално бранио, чак и када је практично изгубио једно око после тешке повреде на утакмици против САД. Признајем, од њега сам много научио, прихватио његов стил одбране…

То су речи Домина Ломовшека, стандардног југословенског репрезентативца, скромног спортисте који неће моћи тачно да вам каже број утакмица са државним грбом, јер их једноставно не броји! У финишу овогодишњег првенства у коме Партизан брани титулу и Куп Југославије Домине је достигао своју врхунску форму. Најпоузданији је ослонац тренера Павела Кавчича, охрабрење за своје саиграче јер у просеку прима један или два гола по утакмици, што ја за хокеј прави минимум.

Да, Домине има и једну велику ману, кажу уз осмех његови другови: тешко прима голове…