Од завршетка јесењег дела првенства Велибор Васовић настоји да докаже како је Црвена звезда „најуспешнији тим јесени“. У томе му помаже и по неки спортски коментатор. Васкетови аргументи стоје на стакленим ногама. Тачно је да су „црвено-бели“ успели да се пласирају у четвртфинале Купа шампиона Европе. То је за могућности југословенских клубова импозантан успех. Бити међу осам најбољих тимова Европе има свој сјај, али само ако су два претходна противника били екипе од вредности и реномеа. Међутим, Звездини противници су тимови који не уживају никакав респект.
Ни пласман Васовићевог тима у полуфинале Купа Југославије не спада у подвиге. ОФК „Београд“ је елиминисан тек после извођења једанаестераца, значи уз много среће, јер је такав исход могао да буде и у корист „плавих“. Слобода и Осијек нису надиграни, напротив. Уз благонаклоност судија Београђани су се пласирали даље.
Оно што је битно, то су игре, убедљивост тима на терену, ефикасност, добра одбрана, серија утакмица без пораза. А у томе су „црвено-бели“ били врло неубедљиви. Недељама је Васке тражио прави састав, лутао, мењао играче, нервирао се, претио… Звезда ни данас нема игру!
Објективни љубитељи фудбала се питају на основу чега Васовић „удара на сва звона“ како је његов тим најуспешнији. Чак и присталице Црвене звезде нису одушевљени оним што су њихови љубимци пружали ове јесени. Али, то Васовићу не смета да демагошки иступа, да прикрива истину и изналази „аргументе“ тамо где их нема. Али, то је Звездина и његова брига.
Истине ради, треба рећи да је тим јесени Партизан! И одмах иза њега титоградска Будућност а не Вардар. То потврђује збир бодова и игре ова два одлична тима.
Бјековић ћути, ради и ствара. Има занесено лице пуно вере и жељу да његови момци и поред одузетих бодова буду испред свих. По оном вечном закону равнотеже требало би да Партизан освоји титулу првака и тако још једном докаже Шајберу и осталима да су „црно-белима“ летос неправедно одузели пехар ФСЈ. Верујемо да ће тако и бити.
Партизан је освојио највише бодова (25), има најдужу серију утакмица без пораза (десет), најуспешнији је прволигаш у гостима (освојио је 12 бодова). Поред тога Омеровић је примио најмање голова од свих вратара. Зар то непобитно не казује ко је тим јесени. И још нешто, мало је ко играо тако хомогено, сигурно у одбрани и продуктивно у нападу. А не треба заборавити: „црно-бели“ су играли са четворицом нових играча (Катанец, Садрију, Милко и Вокри). Истина, сјајних појединаца, али је требало мењати игру, уиграти тим и… побеђивати.
Самохвалисање је исто толико ментално стање колико и морално. Само тврдоглави људи, без спортске културе, могу да жмуре пред необоривим тврдњама чињеница. А управо то чини Велибор Васовић. Он у Партизану није тако васпитан. Шта се с њим догодило, тешко је објаснити. Очигледно је да му велика одговорност повија плећа, одузима логику, спутава рационалност па он прича оно што жели а не како јесте.
Да је Васке изгубио компас говори и његов однос према свом матичном клубу. У томе су га надвисили Славнић и Милко Ђуровски. Дошли су у Партизан а ниједну ружну реч нису рекли о Звезди. И тако су импоновали свима. Јер: кад говоримо о другима највише показујемо себе и свој карактер. И ту је Васовић изгубио много у очима спортске јавности. Веровао сам да мој стари спортски пријатељ поседује умну дубину. На жалост, то није доказао. Штета, волео бих да јесте, јер је он, ипак, партизановац.