На вест о смрти Павла Јовановића — Штоса
Сасвим ненадно, како то бива са срчаним болесницима, пресекао се живот нашег колеге Павла Јовановића — Штоса, једног од оних новинара који је демантовао приче да новински текст живи 24 часа. Био је човек тако даровитог пера да су га његови натписи наживели. И тако ће остати докле год буду живели они који су читали његове репортаже, извештаје, коментаре…
Био је уредник листа „Фудбал“, потом је све до пензије радио у „Свету“. И кад је престао са активном службом његово надахнуто перо није било одложено. Тиме је Павле Јовановић само потврдио ону стару истину — да прави новинар пише све до смрти. Тако је било и са овим мајстором писане речи. Између осталог, 25 година је радио и за „Партизанов весник“, под псеудонимом „Хроничар“.
У нашој редакцији, као уосталом, у свим срединама био је увек радо виђен колега, пријатељ у чијој се жовијалности, мудрости и живој, интелигентној речи могло уживати. Његова непосредност, виспрен дух, богатство речи, а посебно Павлов приповедачки дар. освајали су све оне који су имали ту срећу да га познају или с њим пријатељују.
Југословенско спортско новинарство изгубило с Павлом Јовановићем члана који је на најлепши начин служио слави и поштовању ове бранше. Као што је био храбар у писаној речи, такав је био и у животу. Ни операција срца у Милвокију (САД) није га уплашила. Наставио је да живи и ствара све до последњег даха. Није умео да се штеди, свему што је у животу радио, чинио је са страшћу, радујући се и патећи на словенски начин. Понекад бисмо покушали да га одвратимо од његове страсне везаности за цигарету. Рекли би смо грубо да му је смрт већ била на вратима пре одласка на операцију. Није вредело. Благо би се осмехнуо, одмахнуо руком и хитро испричао неку догодовштину виц, неки догађај из прошлости који нико не би умео тако да обоји и са таквом речитошћу и шармом да исприча.
Отишао је из наше средине човек, пријатељ, интелектуалац, колега с којим је увек било лепо срести се физички с њим, или са његовим текстом. Увек би нас обогатио на свој начин. Штосом, како би то рекли сви они који су га познавали, јер је и по томе био оригиналан и непоновљив. Недостајаће нам драги пријатељ, диван, племенит човек, који није морао да умре да би се о њему овако лепо говорило. То је врло често за живота могао да чује, јер су дивљења према њему била неретка и искрена.
Са великим поштовањем према његовим сенима наставићемо да радимо на његов начин — храбро, истинољубиво, тражећи у свему само лепо, оно што може да нас разведри и разгали душу. На тај начин ће Павле остати да живи међу нама.