Желим да истакнем нешто што се иначе не може наћи у нашој дневној и спортској штампи или се то каже на стидљив начин и на неупадљивом месту. Ради се о следећем. Последњих месеци Партизанови клубови наносе озбиљне поразе у сусретима са клубовима „вечитог ривала“. Тако су наши фудбалери декласирали Звездине асове (2:0), чак са врло скромним омером голова према односу снага на терену. Били су тотално надиграни!

Исту судбину су доживели и кошаркаши, ништа боље нису прошли ни одбојкаши, хокејаши, куглаши… О ватерполистима да и не говоримо, ту смо толико премоћни да се о ривалству, у правом смислу речи, не може ни говорити.

Та супериорност Партизанових спортиста се не види и не осећа довољно у нашој штампи, радију и телевизији. Али, то није једина неправда с којом се већ деценијама боре клубови црно-беле боје. Ми смо на то навикли, понекад чак и волимо што је тако. Ми побеђујемо, напредујемо, омогућавам народу да се радује а очи који нас мрзе нека потраже своју савест и завире себи у душу, ако је имају. Ако једно спортско друштво у најатрактивнијим дисциплинама има такву премоћ над много хваљеним и фаворизованим ривалом, онда нека бар наш лист — „Партизанов весник“ — то истакне. Зато Вам се и јављам.

Надам се да ћете ово моје писмо објавити, па тако бар мало исправити једну спортску неправду.

— Владимир Божовић, Паличка 30, Батајница