После Првог светског рата фудбалски спорт је узео велики замах па је и наша земља желела да ухвати корак са овим спортом који је освојио свет. Али, да би су томе успело, било је потребно да се ангажују сјајни играчи и добри стручњаци. Тако су чехословачки, аустријски и мађарски фудбалери, као и тренери, налазили места у нашим клубовима управо у време кад је то било најпотребније. Тако се и афирмисао фудбал на овим нашим просторима.

Сличну судбину сад доживљава један други спорт — хокеј! А у овој динамичној игри има много лепоте, мушкости, ритма, брзине, вештине, технике, умећа у условима који нису нимало лаки.

Овај спорт постаје све популарнији у свету. Хтели бисмо да ни ми не останемо у запећку. Партизан и Црвена звезда заједничким снагама раде на афирмацији овог спорта. Наравно, да би у томе племенитом задатку успели потребна је помоћ града, Републике, свих оних који би помогли да се млади окрену овом здравом спорту.

Два београдска угледна клуба су повукла праве потезе: ангажовали су сјајне играче из СР Словеније, Чехословачке, чак и Канаде. Уз њих уче наши младићи, имају узоре, а то је у спорту најважније.

Редован сам посетилац свих утакмица које се играју у Београду. Навијач сам Партизана али гледам и Звездине мечеве. Волим хокеј, хтео бих да ова срећнија генерација него то је моја (ми смо се клизали зими само кад се заледи Бара Венеција које више нема) успе у овом лепом спорту. Знате, сваки је почетак тежак. Нисмо ми у фудбалу одмах имали Мошу, Тиркета, Хитреца, Секулића, Глазера… Требало је да прођу године. Тако ће бити и са хокејом. Наравно, уз веће разумевање и помоћ свих у нашем главном граду.

— Р. Панић, др Нике Миљанића 15, Београд