Иво Накић, треће појачање у младом тиму кошаркаша, игра све сигурније и тражи место на позицији бека

У време прелазног рока Партизан је добио најбоље појачање: дошао је Владе Дивац из краљевачке Слоге, велика, можда, највећа перспектива под обручима коју је југословенска кошарка икада имала. Дошао је див из Краљева. Уз много рекламе и најављивање великих жеља „црно-белих“ у јуришима на титулу. Слично је било када је долазио и Жарко Паспаљ из Титограда…

Некако незапажено обукао је црно-бели дрес и трећи члан појачања: Иво Накић (22—200). Пре свега, јер није имао право одмах да истрчи на паркет, због обавеза које је имао на крају одслужења војног рока. Међутим, овај већ бивши играч Цибоне, заиграо је сјајно управо против свог — ранијег клуба!

За Накића, његову улогу у тиму, рекао је, својевремено, директор клуба Драган Кићановић:

Овакав играч нам управо треба: високи бек, млад и перспективан, у младом саставу који припремамо да атакује на освајање шампионског назива.

Новајлија је дочекан комплиментима, али је ретко виђан да проведе дуже од пет-седам минута под обручима. Зашто је то тако, може да се једноставно закључи: велика конкуренција и недовољна адаптација у новој средини.

Иво Накић је показао да израста у расног кошаркаша, да има добру руку и да се све боље уклапа у нову средину. Истина, на позицији бека нема места и за трећег на значајним сусретима. Јер, места су попуњена, а прву реч води изванредно уигран тандем Александар Ђорђевић — Жељко Обрадовић. Време од једне сезоне неиграња у Цибони и још једне коју му је „узела“ ЈНА, оставили су трага који се све више губи.

Без сумње, Накић је стекао поверење тренера и нових другова и чека шансу, јер време ради за њега. Ето, на пример, у суботњем првенственом мечу првог кола наставка шампионата државе, имао је ту част да, против скопског Работничког, стартује у првој петорци.

Играо је плавокоси новајлија умешно и храбро, побрао аплаузе и забележио 11 кошева који улазе у заједнички учинак Партизанових кошаркаша што су кренули на путу ка титули првака.