Поводи

Да пруже највише баш онда када је то најтеже и најпотребније могу само прави асови. Један од таквих је и кошаркаш „црно-белих“ Миленко Савовић.

Да се подсетимо. Кошаркаши Партизана на свом тријумфалном путу ка врху Европе, овога месеца, наишли су на два снажна противника — најпре на солунски Арис, а потом и на телавивски Макаби. Уочи оба сусрета у преуређеној Хали спортова у Новом Београду, Партизан је желео да на паркет изведе најјаче расположиве снаге. Зато је одлучено да Миленко Савовић право из војничке униформе ускочи у ватру ова два окршаја и помогне друговима.

У кошаркашким круговима ова одлука наишла је на — зебњу. Може ли Савовић тако неприпремљен издржати борбу с најбољим европским мајсторима под кошевима, питали су се многи. А, догодило се оно најлепше. Новине су после оба сусрета забележиле: Миленко Савовић дао је свој велики допринос тријумфима над Арисом и Макабијем, иако у игри није провео много времена. Његова борбеност и успешни дуели у ваздуху били су драгоцени, баш као и оних седам поена које је постизао у тренуцима када је то било јако, јако важно.

Разумљиво је што је Савовић у оба случаја остао у сенци јунака Партизанових победа, Дивца, Грбовића, Паспаља, Пецарског… Али, начин на који је забележен Савовићев успешан повратак на терен после дужег одсуства, говори да се праве вредности не губе и увек се исказују када је најважније. Зато Савовић и није „сагорео у паклу“ новобеоградске кошаркашке дворане. Дао је колико може, а може много. Зато је Савовићев повратак више од повратка и ваља му зажелети много успешних игара у наставку каријере.