Међу десеторицом изабраних кошаркаша „црно-белих“, већ другу годину, налази се и млади Дејан Лакићевић. Перспективни високи бек, на паркету, испод кошева, тек треба да каже своју реч. Са својим вршњацима, пониклим у омладинској школи Партизана, стасава под сигурном рухом већ искусног тренера Душана Вујошевића.
Пореклом Земунац, још из ђачких клупа, пре пет година, постао је заљубљеник кошаркашке игре. Рођен је 1. јануара 1969. године. Већ је достигао висину од 198 сантиметара и тежину од 92 килограма. Прави је делија међу својим вршњацима. Син инспектора Момира и мајке Слађане, домаћице, намерио се на тренера Радничког Мирка Козомару, који га је први подучавао кошаркашкој вештини. Дејан није ни једног тренутка био члан Радничког, иако је у том клубу започео дружење са кошаркашком лоптом. Убрзо је „допао шака“ тренера Партизана Аце Јањића, и постао члан „црно-белих“.
Аца Јањић је пре тога тренирао и таквог аса као што је Кићановић. Под његовом руком стасао је и Жељко Обрадовић. Овај врсни стручњак подучавао га је годину дана а онда је прешао у „надлежност“ Душка Вујошевића који је 1986. тренирао кадете и са њима освојио прво место у земљи.
— Дејан је физички веома добро грађен, има сигуран шут и бескомпромисан је борац — вели Вујошевић. — Већ годину и нешто више добија прилику да на паркету искаже свој дар. Најчешће то успешно потврђује али би морао још више да поправи бочну покретљивост, применљивост технике у одређеним ситуацијама и да се не оптерећује жељом да по сваку цену постигне кош. Речју, треба још доста да учи а на месту високог бека отвара му се лепа перспектива. Уосталом он је и кандидат за јуниорску репрезентацију Југославије па је и то шанса да се докаже.
Дејан није само успешан кошаркаш. Он је прошле године врло — добрим успехом завршио школовање у Првој београдској гимназији. Ове године, вели, више ће се посветити тренинзима, а онда ће са уписати на Пољопривредни факултет. Верује да његово време тек долази а у шампионској екипи није ни лако, ни једноставно, изборити место. Па, ипак, Дејану је то пошло за руком у прошлој али и у овој сезони. Тако је прошле године играо против Задра и постигао своју прву „тројку“. Био је у игри и против Босне у Београду. Ове године, тачније у овом првенству, поделио је радост победе против Црвене звезде, ИМТ, Задра и МЗТ. Против Скопљанаца играо је најдуже — пуних 10 минута и допринео победи. Зар и то довољно не говори да се на њега у будућности с правом рачуна.
Но, Дејан је свестан да му је за већу минутажу у игри потребно и много више рада на тренинзима. Верује да је борба Партизана на три фронта прилика да се и млади више „челиче“. Место бека му највише одговара. Има све услове да израсте у „плеј мејкера“, какви су данашњој кошарци и те како потребни.