Председништво ЈСД „Партизан“
Лако се заборавља да је ЈСД „Партизан“. највећа, најпродуктивнија и најуспешнија сложена организација спортских клубова у Југославији. На челу тог готово џиновског, бурно покретљивог удружења 23 спортска клуба стоји Председништво као извршно-оперативни орган Скупштине Друштва. Председништво је у последња два и по месеца одржало неколико одиста продуктивних састанака на које се вреди осврнути.
Пажња три последње седнице, којима је председавао председник Председништва Илија Радаковић, била ја концентрисана на проблематику оних клубова Партизанове спортске породице који су из разних разлога стигли, а неки и запали, у ситуације у којима им је била неопходна помоћ.
На дневном реду 6, 7. и 8. седнице Председништва нашли су се тако боксерски, атлетски, шаховски, тениски, бициклистички и хокејашки клуб. Заједнички спољни показатељ нагомиланих проблема клубова тренутним тешкоћама били су незадовољавајући спортски резултати. Иза овог индикатора налазили су се наравно дубљи разлози. ЈСД „Партизан“ је увек врло јасно наглашавао да је његово стратегијско опредељење неговање спорта врхунског домета савременим методима организације и тренинга. Неки клубови су успешни на највишем степену те речи, чак и деценијама, и не само у југословенским оквирима. Ватерполо клуб је вероватно најуспешнији европски и светски клуб у последњих двадесет и пет година. Кошаркаши припадају југословенској и европској елити; припадали су јој јуче а припадаће и сутра. Клуб почива на традицијама успешности које истрајавају добрим радом. Фудбалери као домаћи шампиони за сада не успевају на европским аренама. Али у питању је више од кризе једног клуба; то је криза југословенског фудбала.
На три узастопне седнице, радне групе за другарску помоћ клубова у тешкоћама, које је Председништво именовало, обавестили су његове чланове о стању ствари и предложиле решења. По правилу сви клубови у питању имали су три главне врсте тешкоћа: спортске, финансијске и кадровске. Ове последње су најчешће и најозбиљније а дефинишу се патентираним називом: поремећени међуљудски односи. Прича је позната из друштвеног живота. Најпре се појаве разликовања погледа на развојну политику — иза чега најчешће стоје супротстављени лични интереси појединаца — а после тога закономерно следи свађа, или закулисно речено поремећај односа међу челним људима. Тај сценарио се увек заврши рђаво по клуб и спортисте. Баш као у политици.
Председништво је лаконски закључило да они који у име спорта и Партизана (у који се куну) не могу да превазиђу слична размимоилажења, треба да искусе последице — па и оне најтеже. Са радошћу се може утврдити да су већ и прве мере Председништва почеле да доносе плодове и да се стање, објективно одмерено, у поменутим клубовима одиста поправља.
Председништво је разматрало и програм свога рада за 1988, годину који чини прву фазу остварења амбициозног Средњорочног плана развоја ЈСД „Партизан“ 1987-1992.
„Партизанов весник“ ће се у једном од следећих бројева продубљеније позабавити питањима развоја Друштва. Али већ сада треба подсетити да програмирање тог развоја садржи три основна подручја:
- Разматрање функција од заједничког интереса за цело Друштво
- Разматрање развоја појединих клубова и
- Разматрање посебних тема које се наметну својом актуелношћу.
Све ове области Председништво ће третирати по усвојеном начелу: после планирања остварење се мора не само строго контролисати, него заиста и остварити.
Да Председништво ЈСД „Партизан“ дејствује пуном паром и завидном ефикасношћу сведочи и висока посећеност његових састанака.
ЈСД „Партизан“ има 23 спортска клуба и преко 5.000 спортиста-такмичара и друштвено-спортских радника. У 102 Клуба пријатеља ЈСД „Партизан“ у целој Југославији учлањено је преко 7.000 чланова. Само у школама у Београду постоји 25 ђачких секција које тренирају под спонзорством Партизанових клубова.