Забелешке са турнеје фудбалског клуба по Египту: Играчи, стручни штаб и вођство пута оцењују да је први део припрема био успешан и разноврстан

Специјално за „Партизанов весник“, Каиро, јануара

Партизанова турнеја по Египту успешно је окончана, циљ је остварен и то је сада једно ново, велико искуство за „црно-беле“: ако се добро планира, на време, припреме за нову сезону могу да се организују тамо где су пре свега климатски услови у јануару погодни, а да истовремено све то много не кошта.

Замалек, један од најбољих клубова Египта, био је добар домаћим Партизану и тако је обновљена дуга традиција добрих односа два клуба, чији су темељи ударени још давне 1953. године, када је у нашој земљи гостовао каирски тим.

Тренер Фахрудин Јусуфи довео је у Каиро седамнаест фудбалера који су почели припреме, очекујући пријатне вести из Београда где је приступнице за Партизан требало да потпишу Батровић и Ђукић, најбољи нападачи Приштине.

Партизан је у Каиро допутовао у понедељак, рано ујутру, а већ у ноћи између среде и четвртка експедиција „црно-белих“ у главном граду Египта била је појачана — допутовали су из Београда Батровић и Ђукић, а са њима и председник Скупштине клуба генерал -потпуковник Здравко Лончар.

Напорни тренинзи

Фудбалери нашег шампиона тренирали су на стадиону Замалека који је био у непосредној близини хотела у коме су „црно-бели“ били смештени. Јусуфи није крио шта жели у овој првој десетодневној етапи припрема за пролеће:

„Фудбалери треба да припреме организам за велике напоре који нам предстоје у наставку припрема у Београду“.

Присуствовали смо једном тренингу Партизана у Каиру. Двадесет минута у групи у оштром темпу сви су трчали, а затим тридесетак минута „гимнастицирали“. Биле су то вежбе за снагу, за очвршћивање мишића, специјалне, разноврсне вежбе, напорне али немонотоне.

Са фудбалерима су радили Јусуфи и његови сарадници Вукотић и Марић. Вукотић, који је не тако давно престао активно да игра, вежбао је равноправно са играчима иако не истим интензитетом, па су многи у шали говорили како ће у пролеће исто тако равноправно моћи да конкурише за место у тиму.

Напорне тренинге нису сви под једнако могли да издрже. Ипак, нико није изостајао. Тренирали су и они који су дошли у Каиро повређени (Шћеповић) и они који су се жалили на повреду већ после првих тренинга и прве утакмице (Ђуровски и Ђорђевић).

Тренер Јусуфи био је задовољан дисциплином својих фудбалера, њиховом жељом да време у Каиру што боље искористе.

Без пораза

Аранжман са домаћином Замалеком обухватао је и три утакмице које су „црно-бели“ одиграли — две у главном граду и једну у Порт Саиду.

Иако Јусуфи није инсистирао на добром резултату по сваку цену, сви су знали да би пораз непријатно одјекнуо, посебно у нашој спортској јавности, јер египатски фудбал, иако је много напредовао последњих година, ипак није на нивоу југословенског.

Против младог тима Замалека Партизан је играо већ после два дана боравка у Каиру — 12. јануара. Победио је са 4:0 (0:0). Стрелци су били Клинчарски, Радановић, Богдановић и Катанец. Мали куриозитет: тројица из одбране!

Амбициозни фудбалери Замалека потпуно су се предали у другом полувремену. Посебно је био леп гол Богдановића, који је после неколико дриблинга по десној страни изненада левом ногом снажно шутирао у горњи десни угао тако да је голман Египћана био немоћан.

Против Партизана у Порт Саиду наступила је екипа тамошњег прволигаша Масриа. То је добар тим, игра модерно, осећа се утицај енглеске фудбалске школе. Међутим, већи противник од египатских фудбалера „црно-белима“ су били лош песковит терен и ветар који је снажно дувао са мора тако да је било тешко контролисати и своје кретање и лопту. Резултат је био 1:1 (0:1). Египћани су повели аутоголом Вермезовића, а изједначио је Милорад Бајовић, главом, после сјајног центаршута Вучићевића.

Био је то пријатан излет за „црно-беле“ који су били смештени у депандансима хотела на самој обали мора, видели су град који је у ствари велика лука, бесцаринска зона, како неко духовито рече никада до сада није био у тако великом „фри шопу“. Купљени су сувенири и још по нешто, јер цене су у односу на Каиро у Парт Саиду биле „преполовљене“. Трећу утакмицу Партизан је одиграо у Каиру, против најјачег састава Замалека пред око 8.000 гледалаца, а сусрет је директно преносила телевизија.

У овој утакмици није било голова (0:0), али је било много шанси и неколико збиља сјајних акција. Остаће упамћена два потеза, Ђуровског и Пантића, који су збиља велемајсторски припремили шансе: Ђуровски Батровићу, а Пантић Смајићу, међутим нису се уписали у листу стрелаца, нису имали среће…

Пре почетка утакмице било је и цвећа и снимања. Домаћини су све чинили да истакну пријатељство два клуба, а и наша два народа.

Добра атмосфера

Они који су, на овој турнеји, упознали Партизанове фудбалера изблиза, у хотелу, на улици, за столом у ресторану, а било је међу њима и доста Југословена који живе у Египту, истичу сви, без изузетка, пријатно су изненађени дисциплином, добрим васпитањем, другарском атмосфером и играча појединачно и екипе у целини.

Код појединаца било је тренутака кризе, жеље да време брже пролази, да се врате што пре својим кућама, али ни тада се то није негативно одражавало на припреме, на обавезе које су имали.

Требало је видети како су лепо дочекани и примљени нови чланови Партизана Батровић и Ђукић. О томе нам је говорио једном приликом у хотелском фоајеу Вучићевић:

— И ја сам дошао у Партизан из ОФК „Београда“. Тврдим да не постоји клуб у коме се новајлија тако срдачно прими, прихвати.

Ђукић и Батровић су се брзо уклопили у начин живота Партизанове фудбалске породице. Као да су одувек били њени чланови. И на терену и изван терена.

Сви фудбалери истицали су у приватним разговорима велику конкуренцију за свако место у тиму. Чули смо о томе новајлију Ђукића:

— Тешко је обезбедити место у тиму. Једини начин да се то постигне је рад. Потпуно ми одговара Јусуфијев резон: најспремнији и најбољи ће играти…

Милко Ђуровски је често истицао решеност да следеће пролеће буде његово најбоље фудбалско пролеће. Треба истаћи размишљање капитена Радановића када је чуо вест из Београда да је нови члан Партизана постао центархалф Ријеке Средојевић:

— То је врсни фудбалер. Добро је што је дошао. Партизан не сме да ризикује, мора да има таквог играча поготову што ја могу сваког часа да одем у иностранство.

Нема зависти, нема злобе…

На овој турнеји није било много „туризма“. Екипа је имала само један слободан дан: организовано је разгледање Каира, посета пирамидама, фотографисали су се многи са камилама или на њима за успомену.

Стекао је Партизан на овом путу и нове пријатеље, Југословене, Био је збиља срдачно примљен од представника „Инекса“ и „Генекса“, а амбасадор у Каиру Милан Зупан приредио је фудбалерима и руководству коктел у југословенској амбасади.

Да ово буде успешна турнеја, да протекне у најбољем реду, да боравак у Каиру буде пријатан, допринели су и људи из Партизановог вођства, сваки на свој начин, Александар Прља, званично вођа пута, Драган Јовин, члан Извршног одбора Партизана и председник Здравко Лончар, кога египатски домаћини познају одраније из других службених контаката.