Већ деценијама Партизанова спортска породица буја у младости, просперитету, тежњи за афирмацијом и најчешће за почасним троном било о коме клубу да се ради.
Навикли смо на успехе, трофеје, југословенске, европске, светске и олимпијске кад су у питању такмичари „црно-белих“.
Али, како то у животу бива, изненада се нешто у судбини преломи, живот се наоблачи и замрачи. То се догодило у блиској прошлости, та инерција још траје. Прво се у фудбалском клубу који тренутно има најјачи играчки састав у Југославији догодио лом; Извршни одбор клуба сменио је Јусуфија!
Одласком Јусуфија убрзо се показало да и сјајни појединци, ако нису добро вођени и не раде како треба, могу да се од потенцијалног шампиона претворе у аутсајдера. То се догодило јесенас. Срећом, остварен је пласман у полуфинале Купа Југославије и тако створена велика шанса да се пехар освоји.
Али, криза није захватила само фудбалски клуб. Посртањем, поразима и неубедљивошћу исказују се и кошаркаши. Уз Југопластику најбољи играчки састав има Партизан. Међутим, у новом првенству видимо наличје оне сјајне екипе која је харала Европом и којом су се сви дивили.
Шта се то дешава са Дивцем, Паспаљем, Ђорђевићем, Обрадовићем. Знамо, да Кићановић више није директор, али нас брине његов најављени одлазак из клуба, значи да он више неће бити врло утицајни функционер. То је озбиљан ударац. Откуд свађе у клупском руководству. Ко је затровао атмосферу, јесу ли играчи задовољни? Тренер је исти … Али је све ипак другачије.
У клубу нас уверавају да ће криза бити преброђена. Главни играчи су се уморни вратили из Сеула, превише су исцрпљени нон-стоп играњем и ускоро ће наши љубимци бити опет онај „страшан лав“.
Душко Вујошевић и Реба Ћорковић предано раде и верују да ће се Партизан кроз „плеј-оф“ изборити за шампионску титулу. Таква се клима ствара али бисмо с поверењем на све гледали ако је Кића с нама. Недопустиво је да оде човек који је најзаслужнији за данашњи тим, успехе, проширење хале.
Народно искуство каже да једна несрећа никад не иде сама. Тако се догодило да наши ватерполисти по други пут заредом поклекну пред немачким шампионом — Шпандау 04: Готово невероватно да су играчи таквог дара, потенцијала, искуства а и што је најважније — победничког менталитета могли да дозволе да од истог ривала буду у два маха надиграни.
Чују се гласови да у ватерполо клубу Партизана има дисхармоничних тонова, јавиле су се пукотине у тој монолитној средини, нарушен је дух јединства, нема хомогености као некад.
Бата Орлић је крај базена. Истина, главни оперативац је Душко Антуновић, свеједно, реч „старог вука“ се слуша. — А Орлић је титан знања! Државно првенство је шанса да се исправи оно што је пропуштено у Купу шампиона Европе и Купу Југославије. Верујемо да наши момци не могу и трећи пут да затаје. А сад се враћа и Рудић, то је нов гарант.
Нека се још једном каже, можда је и потребно, наш ватерполо клуб је европски узор по томе, како је организован један спортски колектив у свим сегментима, а стручни рад је прави образац како се из сопствених редова стварају шампионске генерације. И то дуже од две деценије.
Зато и верујемо да ће ватерполисти опет наћи себе. Са Орлићем и Рудићем бићемо најјачи у Европи!