У првим поратним годинама, кад су атлетичари Партизана били неприкосновени шампиони Југославије, један од истакнутијих чланова био је Душан Шерчић, троскокаш, репрезентативац, рекордер.
Дугих ногу, танак као цртеж, дугих мишића и озбиљног лица остао је упамћен по томе што је приликом концентрације пре скока имао апостолско лице, мршаво, испосничко… А скакао је далеко, често побеђивао, доносио бодове Партизану.
Био је војни службеник, једно време је радио као новинар у „Народној Армији“, коментатор ауторитативних текстова, посебно кад је била у питању „краљица спортова“.
Шерчић је волео све Партизанове клубове, навијао за њих, гледао такмичења, живео с нашом великом спортском породицом. Некада су се сви спортисти Партизана међусобно дружили, познавали, волели, фудбалери, одбојкаши, атлетичари, кошаркаши, боксери, хокејаши… сви су они били део Партизана и то нераздвојни.
Један од тих великих страсника спорта и приврженика Партизана био је наш Шерчић до последњег даха. Након прележаног инфаркта срца лекари су му саветовали шетње. Најрадији циљ те његове активности био је везан за обилазак Партизанових игралишта, дворана, стаза…
Имао је дивну природу, волео ја људе, разговоре, дружења… Није имао непријатеља, његово широко срце умело је да разуме и оне који су грешили. Ширином свога духа и племенитошћу побеђивао је оне мргодне и љутите нетолерантне, све врсте свађалица.
Недостајаће нам у будућим данима његово присуство, његов смисао за шалу, лепа реч којом је умео да нас обрадује.
Нека почива у миру и слави!