МОЈА ДЕЦЕНИЈА У ЕНГЛЕСКОМ ФУДБАЛУ

Имао сам, изузетну срећу и задовољство, да готово пуних осам година браним боје клубова најмоћније, најтеже и најбројније „дивизије“ (лиге) на свету.

За време, осмогодишњег војевања широм стадиона британског острва, одиграо сам око три стотине утакмица. Бранио сам боје фудбалских клубова: Саутемптона, Манчестер Ситија и Портсмута.

Четири лиге највишег квалитета

На острву постоје четири професионалне „дивизије“ (лиге): 1, 2, 3, 4 и заједно броје 92 клуба. Од тога, у првој „дивизији“ налази се 20 клубова, друга, трећа и четврта броје 24 клуба. Такмичење се наставља и обавља на следећи начин: из прве и друге „дивизије“ испадају по три клуба и исто толико их улази; из треће и четврте „дивизије“ испадају по четири клуба и исто толико их улази.

Импресионира однос фудбалера према свом „послу“. Невероватно је, са колико љубави и са колико достојанства они извршавају своје обавезе. Посао поштују и изнад свега цене, јер им омогућава изузетну егзистенцију.

Излишно је говорити да је учинак на тренингу и утакмици сто посто и више. Сви ти професионалци знају да немају права на грешке, јер доста колега чека на својих „пет минута“. Уколико тај други искористи шансу, онда се дуго, дуго чека на нову шансу или је неће више уопште добити у тој средини.

Сваке године на трансфер листама нађе се веома много играча. Тај број прелази, чак осам стотина, а известан број остане и без посла и одлази на берзу рада. Сигурно, да је и то разлог, да се играчи толико ангажују, поштују и цене свој посао, у ствари привилегију да буду фудбалери — професионалци.

Кратко али жестоко

Радни дани, у такмичарском периоду, су следећи; понедељак, уторак, четвртак и петак. Суботом се одигравају утакмице и све у исто време — 15,00 часова, а недеља и среда су слободни дани. Тренинзи увек почињу у 10,00 часова. Дужина тренинга је у просеку 1,30 — 1,45 минута. Веома су оштри, агресивни, динамични. Много, изузетно много се посвећује пажње — вежбама истезања и припреми за овај паклени део. По завршеном, обавезном делу, играчи остају добровољно још 30 — 45 минута и увежбавају шут, пас, центаршут и остале елементе игре, технике. На сваком се тренингу, обавезно, ради са лоптом, а завршава се вежбама снаге за трбушни зид, уз минимум од 100 вежби. Никакве контроле играча нема у тим фазама, у осталим нису ни потребне. Сви су они свесни спортског закона: ШТО ТЕЖЕ НА ТРЕНИНГУ — ТО ЛАКШЕ НА УТАКМИЦИ.

Невероватно много раде на пресинг игри и игри са што мање додира. Никада нисам доживео да увежбавам неке елементе или игру а да је била без обавеза.

Пресинг игра, пет напрема пет, на четвртини игралишта или осам напрема осам, на половини игралишта, ради се на следећи начин: три серије са једним додиром, ради се од 2 — 3 минута, са међупаузама од 3 минута. По завршеној серији одмор је 5 минута. Потом се прелази на игру, са два додира. Временски термини су исти као и у првој серији. Код ове две серије играч мора бити изузетно спреман, издржљив и упоран. Ради се у максималној и комплетној мобилности. Нико не може да стоји, све се одвија у пуном трку. Увек сам тврдио, а сада стојим чврсто иза тога, да су острвљани најбољи техничари — далеко испред свих. Разлог је више него једноставан: они све у игри то раде у пуном трку, готово у спринту. Сетимо се само а то је најважније са утакмице са Енглеском у квалификацијама за Европско првенство (1:4) у Београду: тамнопути Џон Барнс, у пуном спринту прима лопту, спољним делом стопала, ослобађа се лако Зорана Вујовића, излази сам пред Радачу и на нашу срећу шутира у њега.

У последњој серији вежби временско трајање је исто али је игра слободна. Пошто је сваки дриблинг изузетан напор (по завршетку претходна два циклуса) примећујете нешто ново — играчи врло интелигентно: готово сви одигравају из првог или другог додира. Веома брзо ослобађају се лопте и тако штеде снагу — а убрзавају игру!

Да ли енглеском фудбалеру клима иде на руку: И да и не. Фине и благе кишице на прекрасним теренима, пред најбучнијим аудиторијумом, јесу освежење и омогућавају толико трчање. Међутим, готово шест месеци они играју по тешким теренима, који изискују изузетне напоре и беспрекорну физичку спрему.

Озбиљна забава

Пошто се поред свлачионица налази теретана „Џим“, готово сви играчи је и обилно користе. Веома много раде на јачању раменог појаса, трбушног зида, колена и чланака. То је и један од разлога што су изузетно чврсти и стабилни у дуелима. Из истих разлога, нема ни симулирања на терену нити тежих повреда.

Оно што ме је веома импресионирало било је то што приликом извођења вежби, без лопте или са лоптом, једни друге бодре до фанатизма. Када после неколико серија дођете у кризу, онда је колега тај који је веома заслужан што сте истрајали до краја. Он вас бодри са: Идемо! Ти то можеш! Још мало! Само напред! да би на крају громко завршио са — „браво, то је било изузетно!“.

Зато и контрола било које врсте не постоји. То се коси са достојанством играча и схватањем посла. Треба закључити: Играчи су на послу тачни и суперпрофесионално то раде. Какав им је учинак на тренингу, а он је сто посто, такав је и на утакмици.

На терену важи девиза — можеш играти слабо али не можеш се односити непрофесионално. Једноставно, сви имају права да немају свој дан и одиграју слабо, али да се не боре или не залажу — на то нема нико права.

Најупечатљивије ми је остало у сећању да је у Енглеској фудбал био, јесте и остаје — ОЗБИЉНА ЗАБАВА. То је суштина вечне младости и тајна привлачности енглеског фудбала.

(наставак у следећем броју)