Реч пријатеља Партизана: Вишемесечна трвења и беспоштедна борба за власт, што је Партизан довело на најниже гране, на Скупштини Клуба кулминирали су на најсрамнији начин
Има тренутака када човек не верује сопственим очима и ушима. А, раскол поменута два чула и разума догодио се на недавној Скупштини ФК „Партизан: И, након свега што се збило, пријатељима Партизана не преостаје ништа друго, но да још једном за неверство оптуже своје очи и уши! Јер, разум се буни и то из све снаге. Не, то је била само опсена! То је била најприземнија фарса, у режији и извођењу тамо неке дилетантске драмске секције, чијих се домашаја стиди и аматерска дружина још увек у пеленама!!!
На жалост и безмерну тугу, срамота и брука за незаборав, дело су оних, који Партизан „воле као очи своје“. Далека им кућа била! И, њима, и — њиховој љубави!!!
— Протагонисти морбидног чина, осрамотили сте часно име југословенског спорта и колевку школе човечности! Нисте заслужили место ни на трибинама, макар улазнице сувим златом плаћали — поручују пријатељи Партизана из Сомбора.
Глас у одбрану славе Партизана дижу они који су у време студентских дана продавали бонове за неколико оброка да би празног стомака, али пуним срцем и душом, били уз своја миљенике!
Свој Партизан не даје ни остала армија пријатеља, међу којима многи једва састављају крај с крајем. Колико ја само стотина хиљада људи баш у дружењу с Партизаном тражило и проналазило, бар на тренутак, бег из оскудице и немаштине?!
Па, има ли поузданијег доказа шта и колико Партизан значи армији његових навијача и поштовалаца?
Колико јуче, Партизановци су корачали уздигнута чела! А, данас? Сваки прави пријатељ Партизана је осрамоћен, ни крив, ни дужан а и да не говорима о дивним спортистима!
Вишемесечна трвења и беспоштедна борба за власт, што је Партизан довело на најниже гране, на Скупштини Клуба кулминирали су на најсрамнији начин!!!
Упућени су, истина, знали да ће се пре сложити најоштрији рогови у најлон кеси, но челници Партизана. Али, скандал који се збио на Скупштини клуба, није се „мотао“ ни у главама противника и непријатеља Партизана.
Заиста, да ли је могуће да су сцене, дијалози и реплике за гнушање и гађење, дао свакодневице Партизана?! Испоставило се, на жалост, да је упитна реченица сувишна!
Зар, онда ваља кривити доказане мајстора фудбала што им месецима већ лекције читају и неталентовани шегрти? Зар се треба питати: где су навијачи?
Али, нојеви за све и свашта имају терапију: главу у песак! Звезда је елиминисана из такмичења за Куп маршала Тита и — ето мелема за голему у болну рану.
Забога, зар се треба дичити и наслађивати победом над старим и великим спортским ривалом, који је, такође, на репу нашег фудбала?!
Жељнима власти и недораслима за вођење клуба Партизановог имена и угледа, и сламчица има тежину балвана. Али, шта ћемо с онима због којих је Партизан стигао до фудбалског неба? Пријатељима Партизана нико и никада није могао да „прода рог за свећу“! И, баш зато Партизан је нешто сасвим посебно у југословенском спорту!!!
Ко и у чије име може да заборави тренутке скандирања и безмерне оданости и онда када је спортски ривал митраљеском ватром решетао Партизанову мрежу?! Не једном, пред таквом оданошћу и пријатељством, остајали су збуњени, али и усхићени психолози, социолози, педагози, андрагози.
Који то славни фудбалски клуб не би широм раширених руку у дворе своје примио поклонике спорта, попут Партизанових навијача и пријатеља?
Па, имају ли пријатељи Партизана још неко право, изузев да му и уз одрицања — пуне касу? Имају, имају! Још како!!
Пријатељи и навијачи Клуба великог имена и часне традиције имају право бар на један захтев: да за добро Партизана, све садашње челнике „одувају“ снагом оркана! И, то до — последњег. Јер, шта вреди ако је и једна битка добијена када је рат изгубљен. И, то на најсрамнији начин…
Коначно, управе су епизоде, а Партизан је трајање. Баш у то име, чак и они који су били на правој страни, морали би бар привремено, да иза себе затворе Партизанова врата.
Зло и наопако, ако Партизан нема довољно спретних бабица које ће просути прљаву воду и — сачувати чедо…