После девет година Јадранко Вујачић опет „црно-бели“

Како би изгледао кошаркашки тим без доброг центра…? Да би се пошло у атак на противнички обруч потребно је прво освојити или ухватити одбијену лопту. По оној старој: „Ко пре девојци њему и девојка“, логично је што је лопта најближа и најслађа кошаркашким центрима. А таквих у Партизану има. Поред сталоженог капитена Савовића и виртуозног Дивца, рекло би се из сенке делује Јадранко Вујачић.

Пре дванаест година обукао је „црно-бели“ дрес и носио га следеће три године. у том периоду и није добио праву прилику. После одслуженог војног рока, жељан доказивања напушта Партизан и започиње метеорски успон у Олимпији где 1983. године стиже и до репрезентативног дреса. Тек тада се видело колико је Партизан изгубио. Нови клуб у периоду 1983-88. био је титоградска Будућност. И како то у животу бива Јадранко Вујачић поново стиже тамо одакле се и отиснуо, у Партизан. За многе познаваоце кошаркашке игре тај прелазак био је изненађење као уосталом и за самог Вујачића:

— Док сам тражио ангажман у иностранству, јавио ми се Кићановић и нисам могао да одолим његовом позиву.

П. ВЕСНИК: Кад је било лакше играти за Партизан, пре или сада?

ВУЈАЧИЋ: Свакако пре. Имао сам 21. годину, па сам могао понекад и да погрешим. Старији су исправљали грешке. Сада је другачије. Игра се модерније. Центар није само онај класични скакач.

„Црно-белима“ у овом првенству „не цветају руже“. Четири победе и чак четири пораза, спутали су, објективно најквалитетнији национални тим, па се утакмице играју у грчу. Опште сивило учинило је да и Вујачић падне у форми. Свестан одговорности (иако има 31. годину) ипак има трему кад улази у игру.

— Партизан има два сјајна центра, — каже Јадранко. — Дивац и Савовић су најквалитетнији пар центара у Југославији. Сва тројица не можемо да играмо у првој петорки, па је и разумљива моја трема и страх да ћу погрешити и бити замењен. у Олимпији и Будућности сам навикао да играм дуже. Треме није било јер сам на паркету проводио готово целу утакмицу. Партизан је нешто друго. Од првог секунда се мора играти без грешке а то оптерећење је веће и опасније и од самог противника.

Као и остали спортисти, и Вујачић јадикује за слободним временом:

— Имам га заиста мало и сав луфт између тренинга и путовања проводим у кругу породице. Супруга Биљана долази на утакмице и мотивише ме да играм боље, што не могу да кажем и за једноипогодишњу кћеркицу Нину. Она изгледа није љубитељ кошарке. Син Немања иде у трећи разред. Пошао је раније у школу да би растом био као и остали али изгледа да у себи има доста „кошаркашке крви“.

П. ВЕСНИК: Шта Партизан у свој сезони може да учини?

ВУЈАЧИЋ: Индивидуално смо најквалитетнији у Лиги. Што у првенству нисмо постигли боље резултате, питање је за дубљу анализу. Ово је тим репрезентативаца, Паспаљ, Дивац, Обрадовића су преморени. Довољно је да само један од њих заигра у форми и противник мора да падне. Оног тренутка кад као претпрошле и прошле године буду сви дали максимум, заиста не видим екипу која ће у Југославији моћи да нам се супротстави. у „Купу Радивоја Кораћа“ и у националном купу, имамо реалне шансе. Диварезе је квалитетан тим али није непобедив. У сваком случају за навијаче тек предстоје праве радости.

Јадранка Вујачића, као ретко ког нашег спортисту краси смиреност. Увек је насмејан и расположен за причу. Никад не реагује на судијске одлуке а било какав конфликт са противником је незамислив кад је у питању леворуки центар Партизана. Рекло би се човек из сенке, а сваки његов кош, скок и ухваћена лопта, злата су вредни.