Шансе Београда да постане олимпијски град
Само велики градови, али не сви, могу да бе похвале свечаношћу која се зове ДЕРБИ.
Сусрети најбољих фудбалских, кошаркашких, а понекад и других клубова Атине, Милана, Глазгова, Мадрида … догађаји су за које се живи, који се са нестрпљењем очекују, памте деценијама, препричавају млађим генерацијама.
Париз, град светлости има много тога по чему је непоновљив и јединствен, али нема и прави фудбалски дерби. Слично се може рећи и за вечни Рим.
Наш Београд се и по дербију препознаје. А дерби није само Партизан, није само Звезда. Дерби су — ПАРТИЗАН и ЗВЕЗДА заједно. Дерби је оно најлепше што се досеже врхунским спортским умећем и понашањем, витештвом и борбеношћу.
Сусрети најпопуларнијих спортских клубова Београда толико су уткани у биће овог града да без њих Београд и не би био оно што јесте. А са њима, са два моћна спортска колектива, моћна по играчком и стручном потенцијалу, по концентрацији специфичних знања и искустава, развијеној организационој и материјалној основи, Београд може у још већој мери да се потврди као град врхунског спорта, да оствари своје велике амбиције као туристички град и домаћин највећих светских спортских манифестација.
Свему томе свој пуни допринос дају и сви остали припадници бројне београдске спортске породице, али су Партизан и Звезда најчешће и извориште и исходиште спортских расположења и опредељења. Они у себи носе ону магнетну моћ привлачења која их чини атрактивним чак и када су неки други тренутно јачи, квалитетнији.
А да би се са Звездом и Партизаном у пуној мери рачунало као са једним од великих још недовољно искоришћених потенцијала Београда и шире, неопходно је у старту избећи замку у коју се упада када се спортско ривалство, без кога нема спорта, изроди у искључивост, па се од дрвећа не види шума.
Увек су грешили и увек ће грешити сви они који су природну жељу да њихов тим буде бољи, претварали у акцију да спортског такмаца и комшију потцене, унизе, поткопају, униште.
Једном ПАРТИЗАНУ потребна је јака ЗВЕЗДА и обратно. А Београду — јаки Партизан и Звезда. И не само Београду. Читав југословенски фудбал, кошарка, спорт у целини, уздизали су се до највиших домета управо у тренуцима када су ова два београдска спортска колектива истовремено били квалитетни, постизали врхунске резултате.
Јер, права конкуренција развија квалитет без кога се, додуше, може и бити величина на локалној, али не и на европској и светској сцени. У том погледу вероватно је поучан и загребачки пример. ДИНАМО је био најјачи када је, уз себе, у првој фудбалској дивизији, имао још једног или два загребачка конкурента. Када су касније ти клубови, на овај или онај начин, жртвовани Динаму, изостали су деценијама врхунски домети „модрих“ иако се нису штедела средства да се они ојачају за успон у врх.
Иако су навијачки подељени, прави Београђани воле и Партизан и Звезду јер схватају да им ова друштва, само у тандему могу да пруже врхунска спортска задовољства. Неки су чак поделили и своје навијачко биће на дербију: ако на фудбалу симпатије поклањају „црвено-белим“, на кошарци су у црно-белом табору ил обрнуто.
Охрабрује што се и у управама два београдска спортска гиганта све више прихвата реалност: борба и ривалство на спортском терену, заједништво у борби за квалитет, у развоју и сагледавању будућности.
На тај начин добијају друштва, добијају навијачи, добија Београд, Југославија. Удруживањем снага, усаглашеним развојним програмима, заједничком презентацијом знања и организационих способности увећавају се шансе Београда да, пре или касније, постане олимпијски град, а да у сусрет дану када ће се у њему запалити олимпијска ватра, што чешће буде организатор највећих спортских такмичења и домаћин највећим светским мајсторима спорта и најугледнијим спортским радницима.
Баш као што ће већ крајем априла ове године бити домаћин заседању МЕЂУНАРОДНОГ ОЛИМПИЈСКОГ КОМИТЕТА и асоцијације националних спортских савеза оних спортова који учествују на летњим олимпијским играма као што ће 1994. дочекати најбоље светске кошаркаше.