Ваља се надати да ће се обећања наших кошаркаша остварити
Први пут ове сезоне, са кошаркашких паркета можемо да вас обрадујемо бар мало пријатнијим вестима, него што је то раније био случај. Истина, наши кошаркаши још увек нису направили никакав спектакуларни подвиг, још увек су на деветом месту. Али, знате ону стару изреку: „чак ни обичан камен није данас исти као што је био јуче“. Тако је и са нашим доскорашњим мезимцима.
Нешто заиста креће на боље. То најбоље говоре победе против Новог Загреба и ПАОК-а, па чак и пораз у Љубљани. Напредак у игри је очигледан, а не треба заборавити да још увек недостаје доскорашњи капитен Предраг Даниловић чију је траку преузео повратник из ЈНА Жељко Обрадовић.
Баш он, говоре то сами играчи и тренер Борислав — Реба Ћорковић, најзаслужнији је за ове позитивне тенденције. Несумњиво велики зналац, сјајан организатор и на паркету и ван њега, ауторитет, аниматор… Речју, права људина, рећи ће то сваки играч Партизана.
У протекле две недеље, у првенству су забележени по један пораз и победа, тим је и даље усидрен на деветом месту, али са солидним изгледима да се помери бар степеник напред. Наиме, осмо место доноси пласман у другу групу „плеј-офа“, међу екипе које ће се борити за два месеца у „Купу Радивоја Кораћа“. До краја Лиге има пет кола, чак четири утакмице Партизан ће играти у нашој Палати спортова (Зорка, Југопластика, Цибона и ИМТ), гостује само Војводини. Нема шта, распоред је веома повољан, осмопласирани Нови Загреб има много теже противнике, само бод предности и два пораза од „црно-белих“. Значи, ако се не деси нека катастрофа, осмо место би било и најреалније. Мислити на нешто више, заиста није упутно. Олимпија има два бода више, у ствари три, пошто се две победе у међусобним сусретима комотно могу рачунати као још један бод приде.
Осмо место још увек даје наде за излазак у Европу, „плеј-оф“ је чудна ствар, ту је већ све могуће. Уосталом, доста је било оваквих нагађања, свакако је занимљиво чути неколико кратких причица из нашег табора. Као што је ред, прво реч ваља дати најстаријем, тренеру Бориславу Ћорковићу.
Вратио се вођа
ЋОРКОВИЋ: Последње утакмице заиста представљају свима нама лепо охрабрење. Наравно, за будућност. За ову сезону, бојим се да је све касно, неки већи скок на табели је заиста тешко очекивати. Толико смо тога већ пропустили, за пет кола се не може надокнадити оно што је за 17 претходних пропуштено.
П. ВЕСНИК: Где су та охрабрења?
ЋОРКОВИЋ: Првенствено у повратку Жељка Обрадовића. Не желим ни мало да умањим квалитете и допринос Андроића, али је Жељков повратак вишеструко значајан. Он је прави вођа, на паркету, али и ван њега, „плеј-мејкер“ вансеријских квалитета. До сада је све оптерећење падало углавном на Андроића који је сјајан момак, али је разумљиво што, као новајлија и човек који је раније углавном био „бек-стрелац“, није могао сам да понесе тако велики терет. Сада смо на овом осетљивом месту знатно јачи, показаће то брзо и резултати.
П. ВЕСНИК: То значи?
ЋОРКОВИЋ: Реално би било када бисмо освојили осмо место. За касније бисмо видели. Једна победа у гостима и ето нас у „Купу Радивоја Кораћа“. Зацелили бисмо на тај начин „љуте ране“, остварили један важан циљ. Верујем и добро запамтили све ове поуке, јер Партизану заиста више никада не би смело нешто слично да се деси. Мислим на паркет, али и ван њега.
До повратка Обрадовића, Иво Накић је био најискуснији играч у тиму, а нема ни 24 године. Свакако је занимљиво и његово мишљење:
НАКИЋ: Од како се Жељко вратио, све је кренуло набоље. Знам да је тешко веровати да само један човек може донети толике промене, али верујте да је тако. Побољшао је игру и односе у тиму. Ауторитет је, уме да командује. Речју, драгоцен у сваком погледу. „Плеј-мејкер“ је најосетљивије место у тиму, разиграо је центре, побољшао атмосферу, речју, унео неки нов и свеж дух. И у Љубљани смо играли боље него раније. Да Ћурчић није имао јединствено вече, свакако бисмо победили.
П. ВЕСНИК: Очекивања?
НАКИЋ: Своде се ма сличне релације као и свих осталих у клубу. Не бих волео да следеће сезоне чучимо у Југославији. Ваља нам добро искористити ову паузу, вратиће се ускоро ваљда и Даниловић, морамо стиснути редове и у финиш ући максимално спремни и расположени. Осмо место не би смело да дође у питање, верујем да ћемо смоћи снаге и касније изборити пласман у „Куп Радивоја Кораћа“. Волео бих више Цибону за противника него Задране.
П. ВЕСНИК: Ни ви нисте били на прошлогодишњем нивоу?
НАКИЋ: Ни сам не знам разлог. По свему судећи, желео сам превише, изгорео у настојањима да пружим и више него што стварно могу. Остали смо без неколико сјајних играча, преко ноћи се то није могло надокнадити.
Све се плаћа
Плавокоси Оливер Поповић, стандардни омладински репрезентативац, велика нада, јунак оне чувене прошлогодишње победе у „плеј-офу“ против Црвене звезде, ове сезоне час га има, час нема:
ПОПОВИЋ: Чини ми се да сам дочекао мојих пет минута. Усталио сам се у тиму, тренер Ћорковић ми даје доста времена, у Љубљани сам провео на паркету непрекидно 37 минута, све док нисам направио пету личну.
П. ВЕСНИК: Шта је разлог толиког седења?
ПОПОВИЋ: Превасходно двојица одличних играча на истој позицији. Тешко је доћи до изражаја у конкуренцији Накића и Даниловића. Осим тога, као и сви остали другови, и ја сам прилично лоше припремљен. Радити на физичкој спреми усред првенства било би погубно, плаћамо цех раду бившег тренера. Ипак, боље је да се на то не враћамо. Све је то добра поука.
П. ВЕСНИК: Ипак, више нема оних убиствених тројки?
ПОПОВИЋ: Обично чувам најбољег противничког спољног играча. Кажу да сам специјалиста, за одбрамбене задатке. Мада имам и сва овлашћења у нападу. Могу да „шутирам“ али заиста није све у тројкама.
П. ВЕСНИК: И ви сте охрабрени?
ПОПОВИЋ: Чуо сам шта је рекао Накић. Заиста, немам шта да додам. Повратак Обрадовића све нас је препородио. Већ су видљиви и резултати. Играмо много брже, контре су све чешће, а то је наше најубојитије оружје. Биће још боље. Уверен сам да имамо снаге за излазак у Европу.
Разиграни „Мич“
П. ВЕСНИК: „Мич“ Пецарски је очекиван као велико појачање, међутим, није се примећивао све доскора. Зашто?
ПЕЦАРСКИ: На цео тим се добро одразило све оно што се дешавало са тренерима. На мене још и — тешка повреда. Практично сам два месеца био ван строја. Од почетка сезоне, тек сада се осећам потпуно спремним. Повреда је била веома деликатна. Мишић је остао мало краћи, морао сам да радим специјалне вежбе истезања, нисам тренирао како ваља. Тек сада осећам ону уобичајену снагу, ваљда се то примећује и по последњим играма.
П. ВЕСНИК: И ви сте одушевљени доласком Обрадовића?
ПЕЦАРСКИ: Ја као центар можда и најбоље знам шта значи имати у тиму таквог „плеј-мејкера“. Жељко је као суво злато. Разиграо нас је све. Уме да организује напад, подели лопте, командује.
П. ВЕСНИК: Да ви, као и остали, ипак, не преувеличавате улогу само једног човека?
ПЕЦАРСКИ: Не бих рекао. Узмите пример само једног најсавршенијег часовника. Извадите му само један мали, готово невидљиви точкић, одмах ће стати! Нешто слично се дешавало и са нашим тимом.
П. ВЕСНИК: Ипак, Ћурчић вас поштено „напуни“?
ПЕЦАРСКИ: У Љубљани му углавном нисам био директан противник, али сам био очевидац, и то најближи. Добар део кошева постизао је после класичних фаулова који се свирају свуда у свету, осим код нас. Прими лопту окренут леђима кошу, онда лепо руком окрене чувара, па му је лако да из близине поентира. Заиста ми је несхватљиво како наши арбитри могу тако нешто да толеришу!
П. ВЕСНИК: И ви сте оптимист?
ПЕЦАРСКИ: Убеђен сам да имамо још доста резерви и да можемо дићи форму до „плеј-офа“. Ако се не деси нешто непредвиђено, играћемо и следеће године у Европи.
Ето, ове кратке причице довољно говоре. Без самопоуздања нема успеха. Дошао је крај тужбалицама, ваља се само надати да ће се речи наших врсних кошаркаша најзад и потпуно остварити.