Вољом жреба, Партизан је полуфинални сусрет купа Југославије морао да игра у Загребу, против Медвешчака, екипе са којом је имао „судар“ и у „плеј-офу“. Наравно, званични првак државе је искористио предност домаћег леда, велику подршку навијача и елиминисао „црно-беле“ из купа. То се и очекивало јер се према препозицијама играла само једна утакмица. Али то није била „игра мачке и миша“. Домаћи су славили победу од 6:4.

У „плеј-офу“, шансе црно-белих су биле веће због чињенице да се играло на три победе. Први сусрет протекао је у знаку домаћих. Медвешчак је славио заслужену, више него убедљиву победу од 5:0. Спорни играч Гецос, који се води као Југо-Канађанин, иако нема потврду о двојном држављанству, био је двоструки стрелац.

Друга полуфинална утакмица „плеј-офа“ у београдском „Пиониру“, била је прилика да се оствари победа. Уосталом, исто као и у првенству. Ипак, утакмица није имала очекивани „сценариј“. Загрепчани су повели са 4:1. Наравно, ни овога пута Гецос није пропустио прилику да савлада Партизановог голмана Виктора Дорошченка.

Хокејашка драма, почела је у трећем делу утакмице. Тада је Партизан био онај прави. „Ледени парни ваљак“. Бек који често постиже голове, Ненад Илић, смањио је у 46. минуту на 4:2. а пробуђени Андреј Јовановић, још увек недовољно избрушени хокејашки драгуљ, три минута пре краја погађа мрежу Домине Ломовшека — 4:3.

Три последња минута трајала су као „три гладне године“. Партизан је играо без голмана. Са шест играча на леду. Хокејашки рулет, хамлетовско бити или не бити. А шанси је било. И много среће за госте. Пак је погађао и стативе и пречку, али мрежу није! Медвешчак је остварио срећну победу минималним резултатом. Али шта би било да Партизановци нису „преспавали“ пола утакмице. Да су играли као у финишу. Па, могли су много више од минималног пораза. Али и то је саставни део спорта. Некада, срећа не прати храбре…

Увертира за трећу утакмицу била су препуцавања око спорних регистрација. Загрепчани ни овога пута нису показали тражене папире, Партизан је најавио жалбу. Али не само Партизан. И „медведи“ су имали своје „адуте“. За њих је била спорна регистрација Милоша Пиперског. Младића који је поникао у Партизану. Малишана кога је отац, Борко Пиперски. довео на лед када је Милош имао само три године. Дечак који је годинама био Партизанова маскота, љубимче свих старијих првотимаца. Да, и то је саставни део спорта. Онако како га схватају Загрепчани и и њихова Управа.

На леду, поново драма. Минимална победа Медвешчака од 4:3. Домаћи су били бољи за спорног Канађанина Гецоса. Био је поново и стрелац и организатор свих акција. Прави играч из „земље јаворовог листа“, из „колевке хокеја“. Тај Канађанин (оригинал де лукс), вероватно пре доласка у нашу земљу, није ни чуо за Југославију. О двојном држављанству, илузорно је и говорити. Ипак, треба сачекати процедуру…

Првенство је, практично, завршено. Одиграће се још утакмица за треће место, са пораженим из дуела Јесенице — Олимпија. А тада ће се сумирати сезона, анализирати учинак. Већ сада је јасно да ће стручни штаб лако закључити да су млади испунили очекивања. Чак и више од тога. Наметнули су се, постали стандардни првотимци, наговестили Партизанове лепе, насмејане дане.

Јуниорски репрезентативци, Алимпијевић и Шемсединовић су све бољи и међу сениорима. Млади, модерни бекови, чије време тек долази. Одлични у тандему.

Од нападача, одскочио је, такође члан младе репрезентације, Саша Косић. Још увек је један од најмлађих првотимаца у нашој Лиги, по годинама јуниор, али по знању — вундеркинд. То је нови драгуљ из црно-беле колекције, дечак који ће имати блиставу хокејашку каријеру. Пре свега због велике љубави према хокеју, а затим и због знања. О браћи Николић, Арсланагићу и младим голманима Лукићу и Игњатовићу ће се, сигурно, још много тога чути. Партизанова будућност — која је већ почела…