У овим хладним зимским данима грејали су нас успеси југословенских ватерполиста у далекој Аустралији. Гледали смо на малом екрану дивовске борбе наших момака, радовали се њиховим успесима, стрепели, надали се и сумњали.

Али, ти момци са „воденог терена“ не знају да нас разочарају. Кад је најтеже, они су најбољи. Овог пута том великом успеху највећи допринос дали су ватерполисти нашег Партизана. Ми смо једини клуб који је у Перту имао пет репрезентативаца! А да не кажем чији су Игор Милановић и Анте Васовић. Ако бисмо рачунали и ову двојицу онда је Партизан представљао две трећине репрезентације.

Ништа необично, рећи ће љубитељи овог спорта. Тако је. Међутим, ја желим да истакнем још нешто, успехе и осталих партизанових клубова. Фудбалски је презимио на другој позицији, одбојкаши су освојили Куп Југославије, све казује да би то лако могла бити „дупла круна“. Наше ритмичке гимнастичарке су првакиње државе, стонотенисери бриљирају, кошаркаши не одустају од амбиција да се до почетка „плеј-офа“ домогну прве позиција и да освоје шампионску титулу. Ту су и успеси наших боксера, рукометаша и других.

Кад се зна у каквој се економској ситуацији налази наша земља, посебно је и колико је спорт у беспарици онда Југословенско спортско друштво „Партизан“ заслужује право дивљење. Имати данас 24 клуба и од тога готово све у највишем рангу такмичење значи веома много не само за углед ЈСД „Партизан“ већ југословенски спорт у целини.

Тешко је данас у свету, посебно у Европи, наћи спортски колектив таквих димензија. Зато су све иностране делегације импресиониране кад дођу на Стадион ЈНА и увере се о каквој се грандиозној спортској породици ради. А кад се још упознају са резултатима, остају задивљени.

То може само Партизани!

— Света Ивошевић 29. новембра 106, Београд