После двогодишњег играња у италијанској Чезени, Партизанов центарфор се вратио да тресе мреже

Исти осмех, исти корак, иста „глад за головима“, иста жеља за доказивањем на терену… Али, и две године искуства више, стеченог у вероватно најјачој фудбалској лиги на свету — италијанској. Погађате, реч је о Владиславу Ђукићу, Партизановом повратнику из италијанске Чезене, чије је боје бранио у протекле две сезоне.

Висок, снажан, лаког дриблинга и прецизног шута, Владислав Ђукић је међу највреднијима на зимским припремама „црно-белих“. И на терену и изван њега делује озбиљније него пре одласка у Италију и од њега се очекује да тресе мреже, да Партизановом квалитетном тиму улије дозу ефикасности каква му је недостајала.

Истовремено, Владислав Ђукић је у Партизанов „шпиц“ напада унео и нову дозу оштрине у конкуренцији за улогу предводника и егзекутора нападачких акција „црно-белих“. Каква се три прекаљена фудбалска борца само боре за број 9 на леђима? Ђукић, Ђурђевић, Шћеповић! Прилика за слатке бриге стручног штаба.

Владислав Ђукић је схватио у Чезени колико је важан рад на припремама за касније добре игре у континуитету. Сада предњачи на тренинзима, пружајући млађима пример за углед. Истовремено, на контролним утакмицама приметили смо да је знатно поједноставио своју игру, учинио је сврсисходнијом и бржом. Лако се ослобађа противника, има сјајан пријем лопте, има и неодољив „цуг“ када се с лоптом стушти ка противничком голу, као и осећај за правовремено одлучивање за завршни шут или проигравање. Уз све то, Ђукић се готово не може препознати ни по понашању на терену: нестали су сви знаци нервозе. Има потпуну, чак примерну контролу понашања и већ је по свему реченом стекао потпуне симпатије у екипи.

Његовим доласком Партизан је много добио. То је већ и у овој фази зимских припрема сасвим извесно, а то не крију ни чланови стручног штаба „црно-белих“. На против, на либе се да истакну Ђукићев почетни учинак.