Тешка ситуација у којој су се нашле кошаркашице у црно-белим дресовима као да се изродила у један посебан инат доказивања, који их је и избацио са дна табеле у сам врх и шансу да заиграју и у „плеј-офу“!

Девојке су, притиснуте многим недаћама и неразумевањем за своје тешке проблеме у првенству и дворани и у клубу, биле одлучиле да — штрајкују, да се тренирају.

Међутим, одбијањем да редовно вежбају само су себи наносиле већи товар брига, а адут више онима који су их отписивали и већ видели у друголигашкој конкуренцији!

Готово сви, или сви, дигли су руке у клубу од кошаркашица! Није им остављена ни најмања нада да ће остати равноправни члан велике породице Партизана, којој су доносиле трофеје, титуле, победе…

Остала је код кошаркашица, једино, велика и неугасива љубав за спортом којем су поклониле најдраже године живота, младост својих идеала што га сурово руше „глуви“ за вапаје, јер долазе са адресе оних што су их до недавно срдачно тапшали по леђима и китили се њиховим победничким перјем.

Остаје, код љубитеља спорта и навијача, последња нада да последњи воз спаса није отишао и да ће те дивне девојке — кошаркашице добити третман који заслужују. Пре свега резултатима — треће иза водећег Елемеса и Црвене звезде!