Светски шампионат у кошарци — Београд 1994: Хоће ли Светски шампионат у Београду — 1994. бити још један дефицит или ће спортско пословна формула изградње централне хале коју нуди КК „Партизан“ донети најзад уз очекивани спортски и економски успех

Над Светским првенством у кошарци — Београд 1994. претећи виси питање „бити или не бити! Срећни домаћин Београд пре неколико дана није одредио чак ни место на коме би требало да се уздигне једна од највећих европских спортских дворана са 20.000 седишта. Та је грађевина услов да кошаркашка федерација света — ФИБА коначно потврди кандидатуру Београда. Низ европских метропола и бар једна југословенска (Загреб), стоје у реду и чекају да београдски организатори забрљају управо са халом, јер без јемства за њену изградњу ФИБА — поучена рђавим искуствима из прошлости — повући ће хитно право Београда на привилегију да организују шампионат и популарише други спорт на свету, а уз то да, на такмичењу светског одјека, заради и велике паре за спорт и град.

Управо тако: да заради велике паре!

Волели то или не фудбал, бокс, тенис, кошаркашки спорт — та светска шармерка пробила се у висине глобалне популарности, до самог престола краља фудбала. Кошарка подједнако хипнотише непосредне сведоке али и ТВ кошаркомане. Милиони гледалаца тог спорта „рођеног за ТВ снимање“ доносе милијарде у чврстим парама. При томе смо сведоци овог парадоксалног таласа савремености: геометријском прогресијом расту приходи од реклама, од права на ТВ преносе, од свих варијанти спонзорства и маркетиншког мађионичарства — а опадају зараде које улазе преко благајни у халама са ограниченим бројем седишта. Кошарка је најлепша на телевизији, тако мисле и стручњаци и масе посматрача.

Београду и Југославији никада није додељено толико повољно комерцијално спортско такмичење у звезданом тренутку кошарке која фасцинира свет. Сви досадашњи шампионати, укључујући и оно финале у фудбалу, остављали су граду и земљи углавном само дугове. Тако је то било са Медитеранским играма, Универзијадом, атлетским кајакашким и пливачким првенствима; позитивну нулу остарили су олимпијске игре. Једино су спортови добијали савремене објекте које би затим самоуправна експлоатација, у жалосно великом броју случајева, доводила у стању мртвих слонова — споменика лошег менаџмента и чиновничке равнодушности.

Овај Шампионат додељен је Југославији и Београду кошаркашким велесилама и организаторима — сјајним уосталом — неколико европских и светских такмичења; овај шампионат просто не може да не постане златоносна кока. Већ само премијерно учествовање америчких чаробњака из професионалне лиге у првенству 1994. осигурава онај фасцинантни спектакл које ће магнетизовати пажњу целог света својом формулом — једна трећина циркуса и две трећине гладијаторске битке: та врста заводљивости подједнако опчињава и Ескиме и Норвежане и Бушмане и Американце о Латинима и Словенима да и не говоримо. Таква глобална магнетичност изазива лавине маркетиншких прихода у реду величина стотина милиона долара од ТВ права преноса, реклама свих врста и родова не рачунајући туристичке и сервисне милиончиће за Београд. Једино тржишне аналфабете из каменог доба договорне економије (како та два појма уопште могу да стоје један до другога) могли би у таквој констелацији да произведу губитке!

Кошаркашки клуб „Партизан“, први међу најбољим у југокошарци, има готов пројекат будуће хале; кључ који отвара трезор дозволе ФИБЕ за одржавање Светског првенства у кошарци у Београду.

Кошаркашки клуб „Партизан“ понудио је пројекат (види наш посебан чланак) који:

• испуњава све услове ФИБА-е;
• задовољава, на високом нивоу комфора потребе спортиста и захтеве гледалаца;
• поседује затворену финансијску конструкцију са међународним гаранцијама;
• даје, захваљујући спортско-пословној матрици комплекса, Београду и Југославији халу која град и земљу не кошта ни једну пару;
• оставља спорту објекат високог стандарда и вишеструке намене који ће својим пословним делом издржавати и обнављати сам себе;
• осигурава КК „Партизану“ дом који је не само на нивоу његовог угледа него ће тај углед и даље уздизати.