Недавно сам прочитао како се и Црвена звезда умешала у „игру“ око довођења Бранка Брновића из титоградске Будућности. А као што се зна, млађи Брновић је већ дуго у присним односима с Партизаном, требало је још у зимском прелазном року да дође на Стадион ЈНА али је Будућност поставила енормно обештећење и то је одложено за јуни кад овом момку истиче уговор.

Не знам колико има истине у томе да Звезда жели титоградског „Чилеанца“, али у име бројних присталица Партизана поручујем нашем клубу да не дозволи да се то догоди. Нисмо заборавили да нам је „вечити ривал“ преотео Дарка Панчева који је већ био „наш“, а нисмо заборавили да је Дејан Савићевић својевремено желео да дође међу „црно-беле“ само за један „заставин“ аутомобил. То је недавно изјавио наш капитен Горан Стевановић. Звезда је узела Дејана кад је већ био провинцијска звезда и Будућност је добро испразнила касу „црвено белих“.

Ми, навијачи, увек веома тешко примамо кад нам љути ривал испред носа узме фудбалера којег ми желимо и с којим преговарамо. Што то значи: Јесу ли комшије галантније или вештије? Ја мислим да су Жарко Зечевић и Ненад Бјековић довољно способни и ауторитативни да могу убедити и руководство и сваког играча да ће доласком у Партизан направити велику каријеру и под добрим условима касније наћи ангажман у иностранству.

Ако овог лета већ очекујемо да у свет оду Вујадин Станојковић и Вујачић онда нам је Бранко Брновић неопходан. Верујем да тако мисле Милутиновић и Бјековић. А да не говорим о томе шта то значи за нашу навијачку сујету.

— Бранислав Игњатовић, Божидара Аџије 85, Ниш