Нема сумње Горан Раичевић је тренутно наш најбољи тркач дугих стаза без обзира што је у прошлој години имао слабе тренутке на појединачном првенству па није оправдао наде и није учествовао на Првенству Европе у Сплиту. Његове касније победе на многим уличним тркама и на 33. кросу „Политике“ уздигле су га на пиједестал најбољег дугопругаша у земљи. Стекао је право да учествује и на традиционалној уличној трци у Сао Паолу. Добио је бесплатно авионску карту уз помоћ „Политике“ и „Инкома“, туристичке организације „Интеркомерца“. То је било велико признање и велика шанса да се настави традиција коју је Фрања Михалић, са осталим нашим тркачима Драгом Штритофом и Данетом Корицом, установио и ударио печат вредности на међународном плану.
Али дошло је до необичних околности. Пре свега то није више поноћна улична трка у Сао Паолу. Већ 1989. године први пут се трчало у предвечерје последњег дана календарске године која одлази. А то значи после подне при високој температури (изнад 35 степени Целзијуса). Каква иронија да ми о томе појма нисмо имали. Јер трка у поноћ није случајно установљена још у давна времена. Десетак, па и више, степени је ноћу свежије. Али тако је сада и то треба да се зна за убудуће. Горан Раичевић је заузео 40. место. Али да ли је то реално. Кад се вратио причао је:
— Стаза се у једном тренутку сече и то је била прилика да многи скрате дистанцу од 12 километара и нађу се међу водећима. Видео сам својим очима како неки тркачи са високим бројевима одмичу испред мене а да их пре тога нисам видео на стази. На крају кад сам видео званичан пласман — један Бразилац, који има 35 година, био је међу првих 20. То није било реално, то није могућно да је трка била проглашена као потпуно регуларна. Разочарао сам се, више у Сао Паоло не идем!
Ето постоје најбоље жеље да наш најбољи тркач дугих стаза стигне до Сао Паола, то се реализује уз знатна материјална средства и сад испада да је то било непотребно. Уосталом онима који се о томе брину је лакше да у будућности не стреме и не залажу се да наши тркачи путују у Сао Паоло. Изгледа да и остали Европљани не иду више у онаквом броју као некад!
Због свих тих околности Раичевић није остао још десетак дана у Сао Паолу да учествује у неким другим приредбама на стази, вратио се одмах кући. Стигао је да учествује на „Белом кросу“ 6. јануара и да четврти пут узастопно освоји победнички трофеј. То је било ново лице нашег најбољег атлетичара, оно право кад трчи пуном снагом и побеђује. Била је то прва победа Раичевића у новој атлетској сезони уз наду да ће му она донети нове успехе и трофеје.