Догађаји који више не узбуђују наш фудбалски свет

Војводина — Загреб

Нико није очекивао да ће киша, због које је прекинут сусрет између Војводине и Загреба у Новом Саду, утицати и на регуларност државног првенства. Очекивало се да ће шампионат у финишу имати незапамћени спортски финиш-трка за титулу је веома занимљива, на дну се више клубова бори за голи прволигашки живот — међутим, један меч је прекинут због више силе, а и то је, ето, било довољно да фудбалска кућа на Теразијама буде потресена из фундамента.

Наиме, када је новосадски сусрет прекинут наш фудбалски апарат показао је још једном своју пословичну непрактичност. Јер, како друкчије тумачити дводневна нагађања око завршетка првенства докле ће карактеристика оперативних форума ФСЈ бити рад по давно превазиђеним принципима?

Зар принципи нису превазиђени када се дозволи дводневно предлагање разноврсних варијанти са сто пунктова? На крају, о слову прописа није се водило рачуна већ смо по ко зна који пут дошли у ситуацију да зависимо од „права гласнијег“. Можда је срећа што се ово збило два кола пре краја шампионата, јер би у другом случају — да је прекид сусрета био у последњем колу — последице биле далеко теже.

Не знамо какве ће последице за дозвољено нагађање око судбине сусрета Војводина — Загреб (и првенства у целини) сносити званична лица на овом мечу, делегат пре свих. За ово питање постоје сви разлози: коначно одлука такмичарске комисије ФСЈ је да уколико би неки меч у преостала два кола био прекинут из сличних разлога — „утакмица би морала да се оконча у року од 24 часа после прекида“. А то није ништа ново, таквог постулата има у прописима.

Репрезентација

Када је селектор Миљан Миљанић изнео свој план припрема државног тима за одлазак на Светско првенство, изгледало је да је у питању један садржајан и надасве озбиљан подухват. У том програму су биле предвиђене детаљне припреме, и Миљанићево најгласније обећање да ће их спровести по сваку цену, јер у супротном на Светски шампионат ћемо отпутовати неспремни, итд.

Међутим, припреме нашег државног тима још нису почеле! Миљанић је кренуо путем компромисних решења исто дакле, као и његови претходници на месту савезног капитена. Избор четрдесеторице је још чуднија прича свима знана и — несхватљива. Има на том списку толико беспредметних имена да би чак неукусно било спомињали их. Многи стари фудбалери, од којих југословенска фудбалска репрезентација не може та очекује никакву перспективу нашли су се на списку селектора, док су младићи већ више од две године афирмисани као талентовани момци ригорозно запостављени.

Селекторове приче су, ипак, биле једно а припремање југословенског тима за елитну сцену нешто друго.

Ипак, ни једна од две теме, није нова, па више и не побуђује посебно интересовање искрених љубитеља фудбала.