Лансирна рампа

од

у

Годишња скупштина ЈСД Партизан: У чему се огледају суштинске промене у начину рада. — Самоуправно организовање — средство и услов за исправљање неких недостатака који хронично коче успон „црно-белих“. — Тренер који је „све и свја“ припада архиву прошлости.

За десетак дана, 4. октобра, на 29 годишњицу оснивања, нашег „Партизана“, одржаће се 14. годишња скупштина Друштва — која без трунке уводничарског претеривања представља прекретницу у нашем животном стилу.

После 18 месеци, „прелазна влада“ — садашњи Извршни и Управни одбор ЈСД „Партизана“, на челу са председником другом Данилом Лекићем подноси, заокружену синтезу идејних, нормативних и организационих предлога која представља резултат заједничког залагања целог нашег чланства да се ЈСД „Партизан“ конституише на самоуправним основама.

Суштински, разлике у начину рада и деловања своде се на:

  • висок степен самосталности и, наравно одговорности клубова за свој рад, дакле спортске, васпитне и идејне резултате
  • уступање само оних овлашћења органима скупштине Друштва, о којима се клубови договоре (на пр. утврђивање заједничке програмске концепције развоја спорта или издавање „Партизановог весника“)
  • Друштво ће убудуће имати скупштину строго делегатског састава (по 5 делегата из сваког клуба) која ће се састајати на сваке 2 или више године, него свака три месеца са тематским (а не мостодонтски широким) дневним редом. Уместо Извршног и Управног одбора Друштво ће имати Председништво — као своје извршно-оперативно тело које дејствује уз помоћ специјализованих комисија.

Бићемо први велики спортски колектив који се доследно организовао на самоуправним основама.

Ми у томе видимо разлог за боље, ефикасније, успешније такмичарске подвиге и васпитна достигнућа.

У самоуправном организовању видимо и средство и услов за исправљање неких недостатака који хронично коче наш успон према светским поднебљима спорта. Ту мислимо на тек започету битку, за праве критерије. У додели финансијских средстава од стране наших новоформираних заједница, мислимо и на нужно подизање стручног и општег нивоа нашег тренерског кадра.

Рецимо то са реализмом мудрих: финансијска средства у сред инфлаторне ситуације, уз нередовно пристизање средстава које додељују друштвене и спортске организације прете да изазову најпре стагнацију, а затим закономерно опадање спортских и васпитних домета.

У домену осавремењавања метода тренинга ми морамо да учинимо следећи квалитативни скок. Тренер који је „све и свја“ припада архиву прошлости. Велике шампионске да би достигли и највише резултате припремају тимови стручњака разних профила. То је спорт научио од науке, постајући и сам њен део. Само уз сарадњу са лекаром, педагогом тренер сме да оптерети млад организам такмичарским дозама напора, а рани почетак тренинга, у нежном дечјем добу — постаје главни услов високих достигнућа у младој зрелости која се у пливању на пр. спустила већ и на 14 година.

Финансије, стручно спортски рад, идејно-васпитно профилирање, формирање правог човека у великом спортисти то су неки од наших будућих послова.

Ова скупштина, гради организациону, нормативну и идејну рампу — самоуправну основу за лансирање наших будућих прегнућа, успеха који су традиција Партизана, успеха којима желимо да дочекамо 1975. годину — 30 годишњицу нашег достојанственог живљења.