Партизан три године узастопно без пораза у првенству: Апсурд вишеструког шампиона: спортски успех доноси финансијски слом!

Петнаест година је прошло када је наша ватерполо екипа заиграла први меч у 1. савезној лиги. Само неколико година касније, тачније већ 1963. године пошло јој је за руком да понесе назив најбољег ватерполо тима у земљи. Од тада до данашњих дана ватерполо клуб је имао несумњиво највише успеха од свих клубова СД Партизан.

Осам пута је био шампион земље у којој се игра можда најквалитетнији ватерполо на свету, а четири пута је понео ласкави назив најбоље екипе на континенту (читај — на свету).

Још четири меча деле Партизана од девете титуле. Један једини изгубљени бод у мечу са загребачком Младошћу у гостима показује колика је вредност новог, односно старог првака Југославије. Ако би оваква бодовна ситуација остала до краја само би потврдила чињеницу да Партизан већ трећу сезону за редом стаје на почасно постоље без иједне изгубљене утакмице.

Одакле Партизану толика неисцрпна снага да годинама доминира нашим и европским ватерполом? На то питање покушаћемо да одговоримо уз помоћ првог човека нашег ватерполо спорта Влаха Орлића, који је од првих дана у екипи, у почетку као играч, а данас као главнокомандујући.

ОРЛИЋ: Партизан је увек настојао да у свом клубу води дугорочнију политику која је резултирала извесним приматом у односу на остале екипе у земљи. Ми и данас проводимо такав рад, само је питање докле ће се тако моћи.

— Тренутно у екипи игра ветеран Сандић који представља добар ослонац млађима, недовољно искусним саиграчима, али се због обавеза на послу све мање налази у базену. За који дан очекујемо одлазак у ЈНА тројице наших играча — репрезентативаца: Антуновића, Беламарића и Марковића. На њихово место ће одмах ускочити веома перспективни јуниори Братуша, Аврамовић и Вуковић.

— Један број играча позајмљен је друголигашким екипама (Гоши из Врњачке Бање). О њима се непрестано води рачуна и они се налазе на списку од двадесет играча који су у сталном погону. Тако велики број играча резултира веома позитивном појавом — конкуренцијом за свако место, а то је довољна гаранција да у случају већег осипања играча клуб неће бити у ситуацији да зависи од појединаца, што би проузроковало стагнацију, а затим и пад квалитета.

П. ВЕСНИК: Да ли имате у плану долазак неког играча са стране?

ОРЛИЋ: Да би Партизан задржао реноме и квалитет екипе европског нивоа био је у ситуацији да ранијих година освежава редове играчима из других клубова. Последњи су у клуб дошли: Антуновић, Беламарић, Маровић и Рудић, а то је било 1968. године.

— Ми немамо потребе за играчима других екипа, али то не значи да је за заинтересоване играче Партизан недоступан, Наш клуб је отворен за све и то морам да нагласим да су сви играчи који су до данас дошли у наше редове имали уредно издате исписнице својих клубова.

П. ВЕСНИК: Подмладак?

ОРЛИЋ: По правилнику ВСЈ сваки прволигаш мора у својим редовима имати пионирске и јуниорске екипе.

— Са пионирима (дечацима до 15 година) ради наш тренер Михајло Шаин, а са јуниорима Љубо Мечкић, обојица некадашњи играчи Партизана.

Осим ових двеју селекција у клубу је основана и школа ватерпола која окупља дечаке до 12 година старости. Њихов рад надзиру двојица „дифоваца“, Максимовић и Кондић.

Подмладак је неопходна база једној екипи али само у њему не лежи одговор на питање како то да Партизан тако дуго доминира нашим ватерполо спортом. Ту су, пре свега, далековида политика клуба и одличан стручни рад.

П. ВЕСНИК: Предности Партизана?

ОРЛИЋ: Други клубови не раде као Партизан, јер немају услове као ми. То се у првом реду односи на екипе из мањих места које немају на располагању затворене базене за рад преко целе године.

— Наше предности су у првом реду у индивидуалним квалитетима играча и у чињеници да Партизанови ватерполисти раде двоструко више од колега из других клубова. Радимо веома интензивно два пута дневно преко целе године, осим у време активног одмора када се тренира само једанпут.

П. ВЕСНИК: Намеће се питање докле ће Партизан да издржи овакав темпо рада?

ОРЛИЋ: Финансијска ситуација у клубу није добра. Ми још увек вучемо дуг од пре осам година. Нама су спортски успеси донели само финансијски пад. Као прваци Југославије имали смо обавезе да учествујемо у Купу европских шампиона. Пре такмичења добијали смо обећања са многих страна да ће трошкови које такво такмичење доноси бити покривени, али чим се оно заврши обећања се заборављају, а нама дугови остају.

— И овогодишње учешће у КЕШ-у је неизвесно из истих разлога. Одлука о нашем учествовању још увек није донета, јер клуб нема пара да плати трошкове.

— Само коришћење базена на Бањици стаје нас веома много. Да нам град не даје 6 часова бесплатно ми не бисмо могли изаћи на крај. Због таквих услова истовремено тренирају све екипе.

Радити у таквим условима свакако да није лако и зато треба одати искрено признање нашим ватерполистима: Марковићу, Вранешу, Перишићу, Сандићу, Маровићу, Антуновићу, Беламарићу, Софијанићу, Рудићу, Стаменићу, Манојловићу, Трајковићу, Новаковићу, Аврамовићу, Братуши, Вуковићу и тренеру Орлићу и Стевановићу као и свим члановима управе што су без обзира на неповољне услове рада по девети пут убедљиво постали најбоља ватерполо екипа Југославије.