Још један од некадашњих асова оне средње, тзв. златне генерације Партизана вратио се старом јату. То је Зоран Миладиновић, један од најдаровитијих играча који су прошли кроз Партизанову фудбалску школу.

Миладиновић данас има 35 година. После завршене играчке каријере посветио се тренерском позиву. Једно време је у Партизану радио као тренер, па је затим две године вежбао фудбалере Врања. Желео је, да се осамостали у раду, да провери себе као фудбалског учитеља. Сада је поново члан стручног штаба „црно-белих“.

Обратили смо се Зорану са питањем како се осећа у старој средини.

МИЛАДИНОВИЋ: Ја никад нисам био далеко од Партизанових проблема. Бринуо сам његову бригу и када сам просторно био далеко. Убеђен сам да се сад у Партизану конституише једна стручна политика на дуге стазе. То у будућности може да врати Партизан на пут старе славе. Потребно је да се, поред Томе Калоперовића и мене, окупе сви стари партизановци, без обзира да ли ће радити као стручњаци или бити само чланови неког форума у клубу. Ово је таква ситуација која тражи општу мобилизацију свих снага у Партизану и око њега.

— Што се мог свакодневног рада тиче ја се клоним великих речи и обећања. Остављам да мој рад говори за мене. Настојаћу да на младе пренесем све оно што су ме учили Матекало, Шпиц, Калочај, Бобек и остали тренери. Ми морамо радити на оним принципима на којима је Партизанова школа била прва у Југославији. Разуме се, са свим новинама које савремена методика тренинга захтева.