ИЗ ПЕРА НАШИХ АСОВА
Почела је борба за бодове, за пласман на табели, а за нас можда и борба за титулу првака. Шест месеци ће трајати те борбе за наслов најбољег у земљи, а ми ћемо се упоредо борити и у интернационалном купу „Радивоја Кораћа“, у коме смо прошле године дошли до финала.
Ми смо се одлично припремили што се могло закључити по играма на турнирима у Сплиту и Београду, па и на самом старту у Новом Саду. Међутим, све нас тишти пораз у куп утакмици за Црвеном звездом. Наш противник није био у старом ривалу, већ у нама самима. Били смо претерано самоуверени, веровали сме да ћемо сигурно победити, ушли смо мало опуштени у тај двобој и то нам се осветило. У другом полувремену те утакмице показали смо колико вредимо. Али, авај, Славнић је у последњем секунду, можда и по истеку времена са велике удаљености убацио лопту у наш кош и тако смо поражени. Ако у неком неуспеху можемо нешто научити, онда је то сигурно ова утакмица. Као утеха нам послужи и то што ћемо бити концентрисани само на првенство, па зато није искључено да најдаље домашимо.
Лично не бих волео да нас убрајају у фаворите. Боље је да будемо фаворити „у сенци“, па да тихо дођемо на чело табеле. Међу нама играчима влада изванредно расположење. Оптимизам нас не напушта. Он не долази из срца, већ као последица нашег самопоуздања и самосвести о вредности појединаца и целе екипе.
Морамо рећи да је међу нама највећи оптимиста Борис Беравс, који је убеђен да ћемо ове године освојити титулу шампиона.
Распоред у првих неколико кола нама је наклоњен. Прву препреку смо пребродили постигавши 122 коша. У суботу дочекујемо Олимпију и надамо се новим бодовима. Затим гостујемо у Скопљу. То неће бити лака утакмица, јер се може догодити да нас Работнички дочека са два пораза, па ће желети да на нама направи прекретницу. Ако бисмо добили и трећу утакмицу та би за нас био велики подстрек, права морална инјекција.
Наше амбиције су велике. Сви у клубу желе титулу. Али, то није „глад“, нека неопходност која би нас притискала. Не, сви смо уверени да смо сад сазрели за такав подвиг, да је права шанса на нашој страни, па је то оно здраво што нас напред креће.
Ми смо у Новом Саду развезали нашу врећу нада. Шест месеци ћемо живети, борити се, побеђивати и повремено патити да би смо на крају остварили оно што сви наши навијачи желе. Јуриш је почео!