Минуле недеље кад се у ташмајданском рингу у дресу Партизана појавио танани Ненад Симић многи су помислили да је тај нежни осамнаестогодишњи момчић залутао у сурову арену. Његов партнер, снажни делија из Крагујевца Николић деловао је толико снажније да се свима чинило да ће га за тили час прогутати. Утисак је био, догађаји су касније показали погрешан. Чим је почело укрштање песница показало се да физички изглед није примаран, да у рингу одлучује вештина, а не гола сирова и сурова снага. Симић је тако мајсторски погађао свог противника, час у тело час у главу и већ после првих судара свима је било јасно да ће Давид приморати на продају Голијата. Да све буде комплетно тај „страшни“ Николић је чак летео на под, а крај меча је дочекао у таквом стању да ће га се дуго сећати.

А, Ненаду Симићу био је тек петнаести меч у каријери, први у најбољој гарнитури. Показао је много, поседује раскошни таленат, а да ли ће стићи до шампионских висина сад зависи искључиво од њега самог. Уколико жели да се вине међу великане, морао би да настави путем који је почео.

Помисли ли да се све зна крај није тешко предвидети.

То би била велика штета и за Партизан и за југословенски бокс и наравно за њега самог.