ОШТРИМО БЛЕНДУ

Већ је готово све речено о силнику Јусуфу Хатунићу и његовом последњем неделу на стадиону ЈНА (надамо се да ће му го заиста бити последње). Тај несрећник скучених могућности да сагледа страшне последице своје погубљене игре је несумњиви кривац, али не и једини. Када је као сеоски делија дошао у Слободу о њему је почео да се брине тренер Мића Дуванџић. Успео је да од њега начини доброг фудбалера али рђавог човека. Јер ако неко у поврату ломи ноге онда нешто са њим није у реду. У глави и у срцу.

Али, у овом тренутку је у овој целој мучној ситуацији врло интересантна личност тренер Слободе. Како је могао мирно да подноси да Хатунић шаље редом противнике у гипс, а да се не упита зашто тако игра, да га не упозори, припрети, па и удаљи из тима. Фудбалски тренер није само учитељ вештине, већ и васпитач! Судећи по томе како Хатунић хара на нашим теренима, а још више по понашању тренера Дуванџића после утакмице Партизан — Слобода, начин на који је бранио свог играча и с њим заједно претио фудбалерима „црно-белих“ мислећи на пролећни реванш, то је антиваспитач!

Јавност сад очекује интервенцију тренерске организације и надлежних дисциплинских форума Удружења клубова Прве лиге и ФСЈ. Надамо се да заљубљеници фудбала неће бити лишени могућности да и даље гледају уместо игре Хатунићево дивљање на терену. За овакве преступнике потребан је преки суд фудбалске организације!