После неколико злосрећних игара: Тренер Мирко Дамјановић верује да ће синтезом младости и искуства „црно-бели“ већ ове јесени имати први тим, који ће брзо заборавити садашње место на табели

Нестали су олујни облаци са Партизановог хоризонта на коме се већ појављује сунце. Најгоре је прошло. Сад сви можемо да одахнемо. Једна криза остала је за нама. Из те невоље морамо извући потребна искуства. Партизан се на последњим утакмицама лагано усправљао и сад чврсто стоји на својим ногама. „Црно-бели“ су играли одлично обе утакмице са Гурњиком, затим сјајно у Зеници, врло добро (и несрећно) у мечу са Хајдуком и, коначно, забележена је прва победа ове јесени у гостима — савладан је зрењанински Пролетер!

Интересовало нас је шта о оздрављењу мисли Кирил-Џина Симоновски, некадашњи ас и тренер Партизана, који је прихватио позив свога клуба да у тешкој ситуацији својим знањем, искуством и ауторитетом помогне. Џина одговорни посао саветника обавља аматерски али са савесношћу најбољег професионалца. Уосталом, Симоновски је такав човек да у сваком послу уноси у потпуности себе, па је и сада од раног јутра, на стадиону. Цео тренерски штаб, играчи и руководство клуба неће ништа учинити пре него што потраже мишљење клупског доајена.

Симоновски је личност која се не поводи за тренутним расположењима. И када је све било црно, он је видео могућности брзог раздањења и није подлегао песимизму.

„Било ми је јасно да екипа таквог потенцијала и играчке вредности не сме и не може да игра тако слабо“, каже Џина. „Видео сам да односи између играча и техничког штаба нису добри, да је цела атмосфера врло лоша. Пре свега, за мене је било неприродно да буду по страни играчи таквог формата као што су Бора Ђорђевић и Пауновић. Прихватам да су и они, као млади људи, могли да имају у неким ситуацијама погрешно држање, али мене интересује снага користи. Ту смо да их стрпљиво коригујемо, да посаветујемо, утичемо… Најлакше је кажњавати. Али, треба сагледати ефекат тога. Играчи су размажени комплиментима, лако плану, кажу оно што не би смели. То треба разумети. Ко није у младости грешио!

„Сад нам је ситуација у клубу здрава. Доктор Опавски тврди да ће кроз десетак дана екипа бити физички спремна за највећи напор. Тренери Дамјановић, Калоперовић и остали раде врло предано. Договарамо се о свему и уверен сам да неспоразума више неће бити. У клубу је мобилно стање. Сви смо као на будној стражи. Морамо се извући из ове тешке ситуације и кренути ка горњем делу табеле. Уосталом, ове године морамо да створимо прави тим, да оформимо игру како бисмо у наредној сезони могли да станемо уз бок Хајдуку и осталим нашим водећим клубовима, јер је Партизану тамо место.

„Некомпактни колектив претворили смо у хомогену целину. Сада су успостављени односи поверења између играча и тренера и цео клуб одише хармонијом. Игра се са великом борбеношћу, појачаном одговорношћу и жељом да се победи. Лагано се фудбалерима враћа вера у сопствену моћ. Потребна нам је серија победа, па да играчи у потпуности поврате самопоуздање.“

Одличан средњи ред

Досадашња искуства Мирка Дамјановића и долазак Симоновског учинили су да је Партизан у току јесење сезоне био принуђен да промени начин. игре. Пре свега, да се не оријентише само на младост, већ и на искуство и квалитет старијих играча, мада „црно-бели“ таквих и немају. Истатов, Бошковић, Бора Ђорђевић и Пауновић имају по 26 година, а то је тек почетак играчке зрелости.

Симоновски је присталица фудбала који базира на игри, вештини, надметању… У прво време и сам ће помагати Дамјановићу и Калоперовићу на формирању игре, уигравању. То треба да буде слободна, креативна игра, са много решења у нападу, ефикасна у завршници и сигурна у одбрани. Разуме се, то је дуг процес. У овом тренутку је битно да постоји прави оријентир. Лутања више неће бити, како у саставу тима тако ни у концепцији игре.

Болно питање голмана још није решено. Сад је поново добио своју шансу Златан Милић. Истатов остаје, а ту је и јуниор Залад. Вулић се лепо развија као бек и Симоновски гаји велика очекивања. Ту су још Бошковић, Вранеш, па и Голац као могућност да се појави у дресу са бројем 3.

Антић сад има улогу „коректора“. Не оног старомодног, усидреног „чистача“, већ слободног и модерног играча који обезбеђује своју одбрану, али, по узору на Бекенбауера, учествује врло активно у игри. Пауновић ће бити класични „штопер“ и најсигурнија је тачка одбране. Козић мора да врши велике корекције у игри.

Средњи ред „црно-белих“ је кичма тима. У њему бе играти Бора Ђорђевић, А. Тодоровић и Голац. То је по идејама, потезу и могућностима врло јака линија чак и када то меримо најоштријим критеријумима.

У шпицу напада остају Завишић и Вукотић. Можда ће им помагати Грубјешић, Живаљевић или Бошко Ђорђевић или ће млади Аранђел Тодоровић играти „лутајуће крило“, као што је то пре више од 20 година играо Симоновски код тренера Иљеша Шпица.

Нема сумње да у оваквој формацији, са наглашеним акцентом на игри, а не на дефанзиви, Партизан може да буде по квалитету и ономе што ће пружати раван најбољима у нашој земљи.

Заједно: млади и искусни

Мирко Дамјановић није ташто примио долазак Симоновског. Напротив, у тој помоћи видео је могућност да и сам ревидира неке своје ставове, да шире сагледа одређене проблеме, па и да научи од човека који је свој живот посветио фудбалу. Са поштовањем сарађује са Џином и ту не може доћи до неспоразума.

„Мирноћа и познавање психологије играча омогућили су Симоновском да брзо уочи све проблеме и да ми много помогне у превазилажењу невоља које су нас задесиле. Ми нисмо ове јесени блистали, а ни играли тако лоше као што то показује наша позиција на табели. Било је много пеха. Нисам задовољан нашом игром у Нишу, мада смо на Чаиру узели бод а играли смо изразито слабо против ОФК-а. На осталим утакмицама смо били равни нашим ривалима, па често и бољи.

„Осведочио сам се да су за тим неопходни млади, да би унели импулс и одушевљење, и искусни играчи који својим квалитетом и самопоуздањем озрачују младе, воде их и чувају од искушења. Том синтезом успоставили смо праву равнотежу и уверен сам да долазе бољи дани за наш тим“, рекао је на крају Дамјановић.

Да бисмо мишљењу двојице стручњака дали праву димензију морамо рећи нашим читаоцима да смо овај разговор водили пре утакмице у Зрењанину, у тренутку када је постојала могућност да се Партизан, у случају пораза, нађе на последњем месту. Међутим, сигурност њиховог става, јасноћа мисли и поверење у играче и оно што раде дали су овом разговору оптимистичку ноту, која је била, сад видимо, на чврстим основама.