Док Јесенице, Олимпија и Цеље већ увелико играју утакмице на својим клизалиштима, београдски лигаши Партизан и Црвена звезда и даље тренирају на сувом. Још увек је сасвим неизвесно када ће у Београду „кренути“ лед, да би модерни „оклопници“ почели са тренинзима за прве првенствене сусрете.

Управа Стадиона Ташмајдан, доследна једној апсурдности која постаје традиција, нема намеру да постави лед пре него што стигну први зимски дани!

Разлика у квалитету у корист словеначких хокејаша је велика. Из дана у дан, она постаје све већа, због неразумевања према овом спорту. Хокејаши „црно-белих“ и ове године одиграће прве првенствене сусрете без иједног дана тренинга. А то је опасна игра када је противник кондиционо супериорно и клизачки спремнији. Одговорни за спорт у Београду, увек су склони да критикују квалитет хокејаша Партизана и Црвене звезде и да им уз критике доделе само минимална финансијска средства, на шта се клубови никада нису жалили. Али исти људи који професионално раде у спортским институцијама, нису спремни да сагледају проблем клизалишта и да га реше. Сувишно је наглашавати да је Београд милионски град, центар физичке културе.

На жалост, све се понавља. Потпуно исто, из године у годину. Хокеј на леду, изузетно динамична игра храбрих и неустрашивих младића, полако умире у нашем главном граду. Тихо, али усправно…

ОХК Београда више нема. Остала су још Партизан и Црвена звезда, захваљујући околности да су клубови великих спортских друштава. Ипак, нису сигурни за своје сутра, јер се све мање младића интересује за хокеј на леду. Они немају могућности, немају где и када да се посвете игри са палицом и паком. Систематски рад са јуниорима само су пусте жеље неколико београдских ентузијаста, спремних да раде потпуно аматерски.

Одговорне функционере нашег спорта све то за сада не погађа. Можда ће се тргнути тек када за то буде касно, када се ова атрактивна игра угаси у Београду, када и последњи поклоник ледене површне, разочаран условима за бављење хокејом, заувек окрене леђа својој љубави.