Портрет Доре Алавантић
Из Бјале Слатине, месташца удаљеног 150 км од главног града Бугарске, стигла је нас веома угодна вест — чланица нашег тениског клуба Дора Алавантић постала је првак Балкана у јуниорској конкуренцији међу девојкама из Бугарске, Румуније и Југославије!
Тако је низу успешних игара и освојених трофеја са различитих такмичења у земљи и иностранству одржаних ове године пред крај сезоне додала још један, можда највећи успех у краткој, али веома богатој, такмичарски интензивној каријери.
Дора има само седамнаест година, а тенисом се бави још од малих ногу, од осме године живота:
„Као дете често сам побољевала па су се моји родитељи због блаже климе преселили у Опатију. Имала сам тада само пет година. Становали смо у кући крај самог тениског игралишта. У почетку сам радознало посматрала одрасле како играју, да бих им касније када сам се мало „осилила“ додавала лоптице. Први рекет, сећам се, добила сам за рођендан. Тог дана срећнијег створења сигурно није било на свету. Дане сам проводила ударајући лоптицом о зид, јер није било тренера или неког од старијих који би ме стручно учио. Кућа, тениско игралиште и школа која се налазила у непосредној близини, били су сав мој свет.
„Али, правим тенисом почела сам да се бавим тек у једанаестој години, када сам се са родитељима преселила у Лондон. Клуб чији сам била члан окупљао је људе заљубљене у бели спорт који су му све своје слободне тренутке радо посвећивали. Ако су желели да учествују на неком од турнира сами себи су плаћали пут и трошкове боравка и учешћа.“
Тако је све до пре две године Дорино учешће на турнирима финансирала њена мајка. Последње две сезоне клуб и репрезентација чији је стални члан планирају њена учешћа на домаћим и страним такмичењима.
Ове године Дора је постигла неколико запажених успеха. Освојила је Јагецов меморијални турнир у Загребу на којем су учествовале тенисерске до 21 године живота, затим отворено првенство Ниша. Била је најзапаженија чланица вишеструког првака државе, екипе Партизана, која је недавно пети пут узастопно одбранила шампионску титулу. У финалу јуниорског првенства државе доживела је пораз од Мариборчанке Миме Јаушовец. Учествовала је на још неколико домаћих турнира на којима је постигла видне резултате.
„Иако ми је ова година донела низ титула и досад највише успеха у каријери, предвиђам да ћу се на ранг-листи пласирати слабије него лане. Прошле године заузимала сам друго место, иза недостижне Миме, али ове сезоне доживела сам неколико недопустивих киксева што ће се наравно неминовно одразити на мој коначни пласман. Реално је да очекујем једно од 4—6 места. Када смо већ код тог рангирања морам да кажем да је Мима у односу на мене и остале наше најбоље тенисерске суперкласа. Она је у рангу прва без конкуренције, после ње нема никог, па још дуго, дуго следи празнина па тек онда долазимо Лена Дворник, ја и још неколико играчица.
„Ипак сам задовољна протеклом сезоном, јер сам уз минимум тренинга постигла веома много. Ову годину сам више посветила школи него тенису, јер сам пре доласка у Београд, где сам најблаже речено увек само на пропутовању, у Лондону положила завршни разред њихове гимназије и дала две матуре. Наиме, ја сам редовно похађала наставу енглеске школе, а два пута недељно и часове у нашој допунској школи, при амбасади. Због презаузетости школом, мало сам времена имала за тренинге, али сам се ту сналазила на тај начин што бих, у паузи за ручак, наставу напуштала, бежала, час раније или се на наставу враћала час касније. Наравно, то ‘украдено’ време користила сам за тренинге.“
То ни најмање није сметало Дори да са одличним успехом положи обе матуре, те да данас са седамнаест година бира факултет на којем ће да настави школовање.
„Намерно сам раније завршила гимназију да бих следећих годину дана могла да посветим само тенису. Жеља ми је да играм на јачим турнирима у Италији, Немачкој и у другим земљама, јер код нас на турнирима широм земље где се већ неколико сезона састајем са истим играчицама немам више шта да научим. Постигла сам један квалитет који у постојећој конкуренцији не могу да побољшам, већ само да стагнирам или падам.
„А што се студија тиче ту сам у дилеми између Факултета политичких наука и Филолошког. Желела бих да се бавим професионално спортским новинарством, а с друге стране пошто солидно владам енглеским, мађарским и донекле француским језиком, било би ми најлакше да студирам језике.“
Дора се ових дана враћа у Лондон. Како каже, доста јој је нон-стоп селидби и путовања са турнира на турнир и сад јој је најважније да се одмори и прикупи снагу за нове сезону од које веома много очекује.