Руководство Барселоне у просторијама Партизана: Два велика спортска колектива планирају низ спортских сусрета. — Жеравица освојио Каталонце

Недавно гостовање кошаркаша Барселоне на Партизановом турниру поводом тридесетогодишњице ослобођења Београда, искористили смо за разговор са секретаром СД Барселона сењор Садрунијем и директором кошаркашког клуба Рамоном Синраном.

Било је речи о животу и раду овог великог спортског колектива, о фудбалском и кошаркашком клубу, Ранку Жеравици… Но пођимо редом.

75 година Барселоне

Новембра месеца наши спортски пријатељи славе јубилеј вредан пажње седамдесетпет година постојања спортског друштва Барселона. Данас се у склопу овог спортског гиганта такмиче клубови у дванаест различитих спортских грана од чега у једанаест имају представнике у првим лигама.

Боје Барселоне брани 2586 лиценцираних спортиста са којима ради око седамдесет тренера. Тачан број репрезентативаца секретар клуба није знао али смо се задовољили његовим одговором да у свим спортским гранама Барселонини клубови дају по неколико репрезентативаца.

Интересантан је податак да је први контакт Партизана и Барселоне учињен још 1959. године када су наши фудбалери гостовали на Пиринејском полуострву, те да после тога међусобних посета није било. Кошаркаши Барселоне су први спортисти, гости Партизана. Наравно, сарадња ће се наставити. За главну прославу идућег месеца упућени су позиви нашим кошаркашима и рукометашима бањалучког Борца.

Фудбал — публика у Барселони

Најинтересантнији детаљи разговора за наше читаоце и навијаче свакако су они који се односе на начин сарадње фудбалског клуба са публиком. Стадион Барселоне има сто хиљада места. Од тога се само 20 одсто карата пушта у продају, док је 80 одсто резервисано за чланове и пријатеље клуба који поседују годишњу претплатну карту у вредности од 200 долара по блоку. Сем обезбеђеног места на трибинама, моторизованим навијачима који долазе из свих крајева Шпаније обезбеђено је 7.000 места за паркирање око самог стадиона. Због великог интересовања навијача за утакмице фудбалера Барселоне, управа клуба размишља да повећа капацитет стадиона и тиме омогући да још 50.000 симпатизера непосредно учествују у бодрењу љубимаца.

Захваљујући новчаним уплатама пријатеља Барселоне, ускоро би требало да се реализује дуго припремана идеја о грандиозном спортском граду који би обухватао: три базена, салу за мале спортове, атлетску стазу, терен за рагби, 40 тениских терена, игралиште за голф и шпанску националну игру „петанка“ (попут боћања), просторије за шах, управне зграде, библиотеку, ресторан и остале пратеће објекте.

Земљиште је већ обезбеђено и недавно су чланови и пријатељи Барселоне одобрили изградњу овог монументалног спортског центра. Циљ његове изградње је да сви чланови и присталице Барселоне могу да се баве спортом којим желе у сврху рекреације.

Занимљиво је било чути да су код њих само фудбалери чисти професионалци, док кошаркаши и хокејаши на котураљкама имају статус полупрофесионалаца. Сви остали спортисти су аматери и друштво им само обезбеђује најнеопходније реквизите за рад.

Свим спортистима, по престанку активности, обезбеђено је запослење било у самом спортском друштву или у предузећу једног од многобројних патрона. Барселона је по речима свог секретара нешто више од обичног клуба — она је једна велика породица. Сви спортисти осим тренирања раде или студирају. Младићима који су као таленти доведени из провинције обезбеђен је смештај у пансионима и запослење. Правило је да сваки млади човек, који у просеку већ после 25 године напушта спорт буде припремљен за нови живот, да му обезбеде посао.

Иако веома бројна породица Барселона се не може похвалити масовношћу женског спорта. Жена има око 300 и најјаче су им представнице у џудоу, атлетици и уметничком клизању.

Жеравица међу Шпанцима

КК Барселона освојио је прошле године друго место у националном шампионату, искористивши ослабљеност екипе Јувентуда из Бадалоне која је имала неколико кажњених играча. У тај клуб који у својим редовима има неколико сјајних појединаца изванредних индивидуалних квалитета, али без јаке колективне игре, стигао је пре четири месеца наш највећи кошаркашки стручњак. Годинама први човек југословенске кошарке, учитељ наших момака, Ранко Жеравица је велики поклоник и заговарач организоване, колективне игре.

Људи у новом клубу брзо су се уверили у вредност нашег стручњака. Оно што их је све нарочито импресионирало је велика Ранкова душа, хуманост коју у сваком тренутку испољава. Ранко је за кратко време у новој средини прихваћен као њихов човек или би било тачније рећи да их је он својом непосредношћу и добродушношћу освојио. Једини је од седамдесет тренера који је имао част да буде позван као гост у кућу председника Барселоне.

Директор шпанског КК је свестан да је Жеравица дошао само на две године, али већ сада размишља како би га што дуже задржали, јер су просто опчињени радом и вредношћу овог врсног стручњака.

„Он је од летос у Шпанији, али је његово срце у Југославији. Посматрао сам га ових последњих неколико дана како смо стигли у Београд. Просто је препорођен. За њега се може рећи да је прави, велики Југословен и да користи сваку прилику да нам прича о својој домовини о чијој смо се лепоти и доброти њених људи већ у више наврата могли и лично уверити“, речи су секретара Сињор Сардунија.

Жеравица још није имао прилике да га шпанска публика види на делу, али је сасвим сигурно да ће га прихватити као свог, јер је штампа његов долазак у Барселону најављивала у суперлативима и таквим га, великим у својим очима виде и навијачи.

Наш тренер је пре одласка у Шпанију знао помало да се служи мелодичним језиком ове темпераментне нације, али је за кратко време знатно обогатио своје знање.

Ако му у контактима са играчима за време тренинга недостане која реч играчи га пажљиво слушајући без тешкоћа надопуне.

У екипи данас играју два натурализована Американца, а двојица се налазе на проби. Ранко, који изврсно влада енглеским језиком, није желео да се са двојицом потенцијалних играча споразумева на њиховом језику већ је као и са свима — говорио шпански.

Неодољиво нам се за време целог разговора наметало питање како наши гости гледају на последње сусрете наших фудбалских и кошаркашких клубова и репрезентација које су у највећем броју наши спортисти решавали у своју корист.

По њиховом мишљењу у Југославији се игра најбоља кошарка у Европи, па за шпанске екипе и националну селекцију није срамота да изгуби од бољег. Када је у питању фудбал, Шпанци цене наше играче и репрезентацију, сврставају их у сам врх европског фудбала, али му не признају ни приближно онакав реноме какав има кошарка.