Арбитража
Већ више пута смо нагласили да нова кретања у нашем друштву имају свој позитиван одраз и у спорту.
Није тајна да је на том плану ЈСД Партизан највише учинио. Пре годину дана на конференцији комуниста Друштва донесен је акциони програм који је у целости био на линији која је и недавно усвојена на седници Извршног бироа Председништва СКЈ о актуелним идејно политичким питањима физичке културе.
Партизан је први формирао основну организацију СКЈ, омладинске активе у клубовима, повео борбу против либерализма и техноменаџерства и коначно отказао фамозни џентлменски уговор из 1964. г. који је у ствари санкционисао превазиђену и осуђену поделу тржишта.
Свакако да та нова кретања значе и борбу против привилегија и монопола. Но, исто тако је јасно да се привилеговани боре свим средствима да би што дуже користили своје привилегије.
Коначно, треба једном отворено рећи да је Црвена звезда већ дуги низ година привилегована у Београду, а и шире. Њене позиције у разним спортским организацијама и органима су врло јаке, а корени тога веома дубоки.
Прогрес је и у спорту неумитан. Моћ појединаца је све мања, а самим тим и услови за привилегије све тежи. И сада, када се решавају битна питања за даљи развитак спорта, стално се намећу проблеми неких исконструисаних „случајева“. Циљ тога је јасан. Пажњу са пресудних питања спорта треба скренути на споредна. Треба стварати афере, јер оне су атрактивне како за штампу тако и за навијаче, а успоравају продор новог у спорту.
Нема сумње: на тој линији је и жалба КК Црвена звезда!
Целој спортској јавности је јасно да је Кићановићев прелазак у Партизан кристално чист и сасвим нормалан. Једна комисија КС Србије врло је темељно проучила цео овај случај и њен једногласни закључак је био да је прелазак Кићановића „био у духу постојећих прописа“ и зато је потврђена и његова регистрација за Партизан. Чак ни Протокол није повређен што је сваком добронамјерном такође потпуно јасно, а о чему смо већ писали. Међутим, афере су ипак некоме потребне. Партизану, свакако, не. Коначно, зато он и није инсистирао (или тужио) на „случају Баралић“, браће Милош, средствима за изградњу Звездиног стадиона, итд. итд. Јер Партизан сматра да треба прво решити системска питања спорта, па да онда неће бити ни „случајева“ ни оних који их стварају, али ни привилегованих.
Умесно је питање зашто је Извршни одбор СОФК-е Београда предложио Конференцији београдске спортске асоцијације да КК Партизан одузме дотације? Прво, те дотације додељује друштво, а не СОФК-а Београда. Друго, „оптуженог“ нико није ни покушао да саслуша! Знамо на арбитражи од пет председника била су присутна само два. — Звездин, у улози тужиоца и арбитра, СОФК-е Београда.
И још нешто: с којим правом председник СОФК-е Београда поново потеже питање Тодорића, кад је тај случај темељито расправљен а комисијски је доказано да је прелазак био у духу постојећих прописа. Обештећење које је добила „Слога“ био је тада легални услов за добијања исписнице.
Свакако да су оба горе поменута случаја само карика у кампањи против Партизана (да не кажемо: и политике коју он подржава и спроводи). Надамо се да ће то коначно схватити и надлежни спортски форуми Београда и да ће почети са решавањем основних проблема спорта, а не остати вечно да решава наметнуте „случајеве“. О томе коначно говори и материјал радне групе СОФК-е. Само са речи треба прећи на дела!
У противном, услов за развој врхунског спорта у Београду имаће само једно спортско друштво. А то сигурно не би користило спорту у целини и није интенција нашег друштва. Ако, пак, неко сматра да је Београду потребно ипак само једно спортско друштво, онда нека то каже гласно и јавно. У колико тако не мисле морају пружити исте услове и равноправни третман свим спортским колективима.
Крајње је време да се задаци који су јасно проистекли из писма друга Тита доследно спроведу и у спорту. Покушаји са разним „случајевима“ је само скретање са тог пута, а то треба енергично спречити. Све оне који стоје на том путу треба из спорта хитно одстранити. Убеђени смо да у свим спортским колективима и форумима има довољно комуниста који су у стању да сва та питања реше и без помоћи са стране.
Селектори и Бора Ђорђевић
Рекли су да ће сплитски турнир бити провера форме кандидата за државни тим. И након турнира селектори су одредили 23 кандидата за меч против Шпаније.
Пада у очи да у том ширем избору играча нема Боре Ђорђевића. По оцени штампе и оном што смо сами видели на телевизији, Бора је уз Јерковића, био сигурно најбољи играч везног реда. Његови квалитети су и раније били добро познати, а сада је испољио и добру форму. Тим више нас занима како би он још требало да игра, па да уђе у тај шири избор?
Спортски уредник једног еминентног београдског дневника написао је: „Изненађује да међу 23 кандидата није било места за Бору Ђорђевића и Ненада Бјековића“.
Нас то не изненађује. Јер ако тим који је на том турниру једну утакмицу игра месечно, а другу катастрофално изгуби, ипак даје 7 играча за репрезентацију, онда изостављање Боре Ђорђевића сматрамо само као наставак политике привилегије једних и игнорисање других.
Једно је сигурно: Бора Ђорђевић је већ одавно играч највише класе! Битно је само једно: да ли је здрав и физички спреман. Знамо да јесте. Па, ипак…