— Радојица Никчевић, председник Извршног одбора КК „Партизан“

Времена када су држава и друштво издржавале врхунски спорт додељујући полуаматерима — полупропагандистима режима средства апотекарским кашичицама одложена су у архиву прохујалих ствари. Аматеризам у врхунском спорту је археолошки појам сада већ прекривен дебелим наслагама заборава. Уместо парадног пауна тог и тог режима, идеологије, нације, државе спортиста је постао центар — покретач колоплета индустрије забаве, мађије маркетинга, велике привреде, и медија информисања. У том колу свима је лепо јер сви притом зарађују и то лепо, без обзира на политику, расу, веру.

Кошарка је у последњој деценији у таквом налету као спорт, кад спектакл, дакле и као посао да је по приходима и профиту почела да угрожава фудбал.

Зна се да Светско првенство 1994. У Београду угрожава оно чему као квалификатив једино одговара израз јавашлук, мурдарлук ако није реч о специфичној пословно-политичкој манипулацији. Организациони комитет и општина Београд нису до пре неколико дана били одредили чак ни локацију за ту халу — услов ФИБА-е за коначну потврду Београда као домаћина кошаркаша света.

Октобра 1990. Кошаркашки клуб Партизан понудио је организатору идејни пројекат спортско-пословног комплекса чији би инвеститори били уз кошаркаше Партизана, ПБСД „Шумадија“, ДП „Колубара“, СП „Центрокоп“ сви из Београда. Аутори пројекта били су архитекти „Колубаре“ Александар Ђорђевић и Мирослав Стевановић.

У комплекс који би требало да буде смештен у репрезентативном блоку 25 Новог Београда, између зграде СИВ-а и железничке станице Нови Београд, у првом комшилуку будуће (?) Опере (блок 26) спадају од спортских објеката:

• хала од 20.000 гледалаца у којој се може поставити атлетска стаза, хокејашка плоча, кошаркашки, рукометни, тениски и други терени;
• мала хала за 4.000 гледалаца;
• пливачки базен са трибинама са 2.500 седишта и
• све припадајуће просторије за спортисте и публику.

„Специфичност објекта, што му даје право на ознаку спортско-пословни“, каже један од пројектаната арх. А. Ђорђевић, „јесте пословни простор. Једна трећина од укупних 100.000 квадратних метара површине припашће спортским садржајима, а две трећине — пословним и хотелу високе категорије. Пословни ће простор бити флексибилан тј. даваће могућности измена у току коришћења. То значи да ће свако заинтересован — а већ су то сада многи на невиђено — моћи да купи или изнајми простор и да га изнутра формира према својим потребама. Различитост облика и садржаја даваће живост овом центру који ће нудити све од игле до локомотиве па ће према томе имати одговарајућу гужву купаца“.

Председник КК „Партизан“ Радојица Никчевић објашњава животност и економску пробојност овакве архитектонске концепције:

„Спорт је неодвојив од привреде. Наш пројекат својим пословним делом обезбеђују спорту дословно бесплатне објекте у њихово трајна одржавање. Тиме би спортско-пословни комплекс, који је добио сјајан положај на само 1,5 километар од центра града, осигурао своје ‘стално подмлађивање’. У овом тренутку ми смо понудили пројекат високе економске рационалности у коме се спортско и комерцијално подстичу. Све што тражимо је отворени конкурс у коме ће све понуде бити цењене према својим стварним вредностима. Нека буде дакле као у поштеном спортском надметању: Нека победи најбољи!“