Партизанови рукометаши хит јесење сезоне

На почетку јесење сезоне, после реорганизације, наши рукометаши су сврстани у групу „север“, са екипама из Војводине и Босне и Херцеговине. Потез РСЈ да буду 4 групе Друге лиге је, сада се види, одличан. Иначе квалитет екипа је на завидном нивоу и било је доста дербија. Играо се добар рукомет, а утакмицама је присуствовао велики број гледалаца.

Још на почетку, у припремном периоду, наши рукометаши су показали да ће бити „прави“. Видело се да је екипа спремна и за највеће домете.

У току такмичења наши момци су показали и доказали да су најбољи. Тринаест утакмица и исто толико победа, импозантан биланс. Јесења титула је освојена са 5 бодова предности.

Спортско друштво Партизан је дало безрезервну подршку плану да се за три године наши „црно-бели“ момци пласирају у Прву лигу. Како ствари сада стоје циљ ће бити остварен већ ове сезоне.

На почетку је било доста проблема, требало је уклопити нове и играче који су остали у клубу. На кормило је доведен познати стручњак Михајло Обрадовић и све је кренуло напред.

Поред првог стручњака заслуге за овај успех свакако припадају и председнику Небојши Михаљчићу, секретару Драгану Стевановићу, технику Петру Благојевићу, физиотерапеуту Блажу Маројевићу и другом тренеру Зорану Лазаревићу.

Највеће заслуге, ипак, припадају играчима који су својим залагањем и одличним играма направили овај резултат.

У овој полусезони наши рукометаши су успели да изграде своју игру, јака одбрана и сигуран напад.

Највише су, индивидуално, напредовали Александар Благојевић и Бранко Падежанин, и придружили се двојици најбољих Дејану Лукићу и Божидару Ћурковићу. Ова четворица су изнела највећи терет. Одмах иза њих су, друга група, Маринковић, Поповић, Јеркан, Василев, Станковић и Илић. Још су играли: Пауновић, Стаменовић, Росић, Чамбер, Каписода и Ковачевић.

Интересантна је и листа стрелаца коју предводи капитен Божидар Ћурковић са 76 (24) погодака, следе: Александар Благојевић 67 (17), Маринковић 38 (9), Падежанин 35 (1), Поповић 27 (1), Василев 22, Јеркан 17, Илић 16, Стаменовић 6, Пауновић 4 и Росић 2 гола.

Из кола у коло својим одличним играма, момци у „црно-белим“ дресовима, привлачили су све већи број навијача са „црно-белим“ знамењем.

Сада се и бивши играчи све више окупљају око свог клуба. Лепо је видети старе црно-беле асове како навијају за своје наследнике. На трибинама су: Диклић, Чех, Милосављевић, Петровски, Миладиновић, Арсенијевић, браћа Симиџије, Петковић, Мартинчевић и нека не замере ако сам некога заборавио.

Клубови Прве лиге се слажу у оцени да су наши рукометаши на правом путу, да се после 17 сушних година врате у друштво најбољих. Руководство Загреб Хромоса, посла утакмице са Црвеном звездом у Београду, позвало је на разговор људе из руководства нашег клуба. Разговору су присуствовали: председник Небојша Михаљчић, тренер Михајло Обрадовић, секретар Драган Стевановић и технико Петар Благојевић.

Загрепчани су изразили дивљење постигнутим резултатима нашег клуба. Истакли су да се одлично ради и да је крајње време било да се Партизан врати у Прву лигу.

Главни оперативци Партизана се слажу да треба овако да се настави и у другом делу првенства.

Технико Петар Благојевић, човек који је у рукомету 29 година (као играч тренер и технико) је увек уз играче. Све ради темељно и прецизно, а занимање му је прецизни механичар, и увек је на услузи тренеру Обрадовићу и играчима. Чак и њихова деца: Ивана, Драгаша и Предраг воле црно-беле боје. Говори да ће следеће године бити вечити дерби, наравно Партизана и Црвене звезде. Тим поводом са смешком каже:

— Ми смо први дерби са Црвеном звездом добили. Ево како. На нашој утакмици против Војводине било је 1.800 гледалаца, а на утакмици Црвена звезда — Врбас око 800, што значи да смо ту већ у предности, — објашњава Петар Благојевић.

Прави професионалац, човек који неизмерно воли црно-белу боју је секретар Драган Мики Стевановић. У свом клубу је већ 32 године, 12 година је провео као играч а остало време као тренер и оперативац. Тренер је био увек кад је остајало упражњено то места јер је једини професионалац у клубу.

— Мислим да ови момци могу да изборе статус прволигаша, а са малим корекцијама да буду и стабилан тим у Првој лиги, после 17 година. Осим што резултатски гурамо, правимо и велики и добро организован клуб — са сигурношћу у гласу тврди Мики Стевановић.

Драган Гаврић, члан управе већ 20 година од последњег освајања Купа Југославије — каже:

— Најбољи смо и то стоји. Консолидовали смо редове. Сваки човек је на своме месту. Играчки кадар, стручни рад и резултати су данас у клубу нормална појава. У другом делу првенства и даље ћемо бити први. Очекујем још боље игре и сигуран пласман у Прву лигу. За то је потребно још веће ангажовање свих људи из управе — констатовао је популарни Гавра.

Уз екипу је стално и тихи момак Блажо Маројевић, физиотерапеут наших рукометаша. Овај тридесетогодишњак је каријеру почео у Црвеној звезди пре 5 година, али је ове сезоне дошао у наше редове и врло брзо се уклопио.

— Ово су прави спортисти. Задовољство је видети их како се боре и изгарају на терену. Иначе за мене има мало посла јер су момци изузетно физички припремљени. Како раде тако и играју — одлично. Другарство је овде на висини и сигурно идемо до Прве лиге — говори Блажо Маројевић.

Други тренер Зоран Лазаревић је десна рука Михајла Обрадовића. Постављене задатке испуњава са успехом.

— Није тешко урадити све што захтева Микела јер момци без поговора испуњавају све задатке. Врло је лако радити са њима јер су савесни и дисциплиновани а то доказују и резултатима које постижу — прича млади тренер Зоран Лазаревић.

Председник клуба је Небојша Михаљчић од пре годину дана и први резултати су видљиви.

— Врло је битно да смо заузели став да желимо да будемо врхунски клуб као и сви други чланови Спортског друштва Партизан. Направљена је одлична атмосфера. Све смо радили у договору и са еланом, успели смо. Момци су играли одлично им ето их на првом месту. На нама, из управе је да наставимо још интензивније и јаче да радимо и да се коначно нађемо у Првој лиги. Радује ме и то што је све више навијача који нас бодре. Љубитељи „црно-белих“ боја ће и даље бити наш ослонац, а на нама је да им добрим играма одужимо — завршио је Небојша Михаљчић.

Својим играма у јесењем делу наши момци су доказали да им је место у најелитнијој дивизији. Остаје још само да то и остваре.

1. Дејан Лукић. Рођен: 12. 03. 1962. године, голман, економиста, ожењен ћерка Јелена.
2. Тони Василев. Рођен: 28. 05. 1966. године, пивотмен, машински техничар, неожењен.
3. Драган Чамбер. Рођен: 24. 03. 1970. године, бек, студент рударства, неожењен.
4. Драги Пауновић. Рођен: 05. 01. 1969. године, бек, студент, виша електротехничка, неожењен.
5. Бранко Падежанин. Рођен: 30. 06. 1968. године, десно крило, студент геодезије, неожењен.
6. Александар Благојевић. Рођен: 14. 01. 1971. године, бек, студент ДИФ-а, неожењен.
7. Владан Стаменовић. Рођен: 01. 07. 1968., десно крило, студент ветерине, неожењен.
8. Александар Јеркан. Рођен: 16. 08. 1965. године, бек, хемијски техничар, неожењен.
9. Горан Поповић. Рођен: 14. 10. 1971. године, студент виша економска, лево крило, неожењен.
10. Божидар Ђурковић. Рођен: 17. 12. 1963. године, десни бек, комерцијалиста, ожењен ћерка Сара.
11. Светомир Илић. Рођен: 19. 01. 1965. године, пивотмен и крило, рударски инжењер, ожењен син Коста.
12. Милан Станковић. Рођен: 13. 08. 1969. године, голман, студент виша економска, неожењен.
13. Михајло Обрадовић, тренер.
14. Петар Благојевић, технико.
15. Блажо Маројевић, физиотерапеут.

Тренер

Од ове сезоне на кормилу наших рукометаша је признати стручњак Михајло Обрадовић. Сигурно је водио утакмице и низао победу за победом. Зацртани план је остварио са великим успехом.

— Било је тешко, али сам успео да остварим два задатка: Прво, да од 6 играча који су остали у клубу и 11 нових направим компактну средину, да не изгубимо ни једну утакмицу и друго да се уиграмо и направимо праву игру. Рукометаши су испуњавали све постављене задатке и захваљујући њима успели смо. Поред свих тринаест победа има још много да се ради и уради па да се дође до друштва најбољих. Ово је само први степеник. Поред лиге очекују нас и квалификације. Од четири најбоља тима у другим лигама места у Првој има само за два. Ипак, ми спадамо у ред фаворита и верујем да ћемо и тај циљ остварити. Поента у раду је да будемо први, али и да створимо стабилан тим за Прву лигу — са сигурношћу у гласу завршио је Михајло Обрадовић.

Најбољи

У јесењем делу првенства у редовима „црно-белих“ најбољи је био је Дејан Лукић — Баклава. Како је само бранио. То је за причу. Лопте које су сви видели у мрежи бранио је буквално главом. На свакој утакмици Баки је имао свој шоу. Постао је баук за све противнике.

У Кикинди је одбранио одлучујуће седмерце. У ствари прво је у Београду „срушио“ екипу Слободе Солане, наставио у Кикинди па потом у Качареву. Импоновао је са каквом је лакоћом укротио шутеве играча Јединства у Качареву. У Дервенти је зачарао гол а у дербију са Војводином у Београду доводио је до лудила играче главног конкурента.

— Кад момци добро играју одбрану, гола нема. У свакој нормалној игри долази до изражаја наш квалитет и победа не долази у питање. Додатни мотив имаћемо у другом делу кад желимо да не изгубимо ни једну утакмицу до краја и без пораза будемо убедљиво први — констатовао је Дејан Лукић.

Баки је пропустио да каже да после сваког тренинга жури у Шабац у загрљај своје љубимице Јелене. После напорног тренинга, прави релакс је у игри са двогодишњом мезимицом.

Капитен

Божидар Ћурковић је у јесењем делу првенства играо, стварно, капитенски. Уз раме Дејану Лукићу. Њих двојица су били далеко најбољи. Од 1982. године је у редовима наших рукометаша. Ово му је најбоља сезона . Сазрео је као играч и сада пружа најбоље партије. Имао је понуда да пређе у друге клубове, али је увек остајао веран црно-белој боји.

— Остао сам због екипе, верујем да можемо да будемо први. Појачања су права. На почетку сезоне рекао сам да ће Партизан бити „хит“ и остварила ми се прогноза. Нисмо се надали да ћемо добити све утакмице. После првих 4 кола почели смо да се уигравамо, да би како време пролази били све бољи. Једини прави конкурент била нам је екипа Војводине али смо им у дербију доказали да смо много бољи. Надам се да и у другом делу нећемо изгубити ниједну утакмицу — озбиљно је закључио Божидар Ћурковић.

Најмлађи

Двојица најуспешнијих из млађе гарде су, свакако, Александар Благојевић и Бранко Падежанин. Први на позицији бека који се специјализовао за постизање голова кад наши рукометаши имају играча мање и други подједнако успешан у нападу и одбрани.

Саша Благојевић је догурао до омладинске репрезентације Југославије. Међутим, и даље је остао скроман.

— Пре свега желим да се пласирамо у Прву лигу. Друга жеља ми је да завршим факултет. Мислим да својим играма мој клуб заслужује да се такмичи у најквалитетнијој лиги наше земље — каже Саша Благојевић.

Бранко Падежанин до ове сезоне играч на бековској позицији сада врло успешан крај аут линије и то на десној страни.

— Није битно коју позицију играм. Било где да сам пружићу све од себе да би постигли што бољи резултат. За сада сам задовољан, али ћу се трудити да и даље овако играм — завршио је Бранко Падежанин.