Пријатељско писмо Васовићу

Драги Васовићу! За Партизан навијам толико дуго, колико је стар. Да ви нисте дошли на кормило Партизана, ко зна шта би се све то с њим догодило. Ваш повратак у матични клуб, када му је најтеже било од свог оснивања до данас, треба ценити и оберучке поздравити.

Колико ја знам, 7 узастопних пораза није ни један прволигаш доживео од 1945. године до данас. А наш Партизан јесте. Надам се да се више оваква ситуација никада неће поновити и да ће наш „парни ваљак“ поново прорадити и млети све пред собом.

Драги пријатељу, не волим јалову и лежерну игру. Наш Партизан би морао да игра на свакој утакмици на победу, пошто је напад најбоља одбрана. Партизан ни у ком случају не би смео да се брани 90 минута, као што је био случај у Зеници. Наш Партизан има читаву армију навијача у сваком граду Југославије па и у 3еници. Људи су дошли да виде с каквом снагом Партизан располаже. Али све је изостало. Ова игра из Зенице не одговара Партизановом реномеу, који он ужива и код нас и у свету.

Ја сматрам, да су Партизану неопходно потребна три добра фудбалера. Недостају леви бек типа Јусуфија, десно крило типа Чебинца и центарфор типа Мустафе Хасанагића. Нема Мује, нема нашег Кројфа, чији се волеји никада не могу заборавити. Мујо је био ударна игла у нападачком реду Партизана. Драги Васко, надам се да вас као првог човека на кормилу Партизана, нико неће спречити у вашој замисли да у детаље спроведете Ајаксов стил игре и да наш Партизан ускоро доспе до финала Купа европских шампиона.

А сада другарски поздрав свим играчима и Вама лично, жели Ваш верни навијач из Завидовића,

— Милан Јовановић