КЛУБ ПОЗНАТИХ ПАРТИЗАНОВАЦА

Неда Арнерић је наша најмлађа филмска звезда. Ова југословенска Ширли Темпл почела је озбиљно да се бави филмском уметношћу још у тринаестој години. Данас јој је седамнаест година, а већ за собом има десетак главних улога одиграних у домаћим и иностраним филмовима, неколико домаћих и међународних признања. Они који је знају — кажу да поред филма воли спорт и да је њена боја — црно-бела.

П. ВЕСНИК: Откада ваше срце куца за Партизан?

АРНЕРИЋ: Па, ваљда откад сам се родила… Тачније, откад сам чула прве речи о спорту. Јер у мојој кући су сви партизановци: и отац и мајка и брат.

П. ВЕСНИК: Пошто се у кући причало само о Партизану, ви нисте ни могли изабрати други клуб, зар не?

АРНЕРИЋ: У почетку је то било све онако површно. Навијала сам за Партизан читајући новине. А онда сам почела да одлазим и на утакмице; У ствари, за моје навијачко опредељење ипак је био пресудан један сусрет са играчима Партизана у возу за Скопље. Упознали смо се и спријатељили. Тада сам их мало боље ошацовала и увидела да нисам погрешила што сам још као беба почела да навијам за њих. Дивни су то момци, симпатични и шармантни. Само кад би такви били и на терену.

П. ВЕСНИК: Јесу ли вас некада разочарали?

АРНЕРИЋ: Јесу, нарочито последњих година. Једном су чак били, чини ми се, међу последњима! Зар то они смеју да дозволе! Они, шампиони! Престала сам да слушам о њима, да читам новине…

П. ВЕСНИК: Али сада су на првом месту…

АРНЕРИЋ: Ако мисле да и даље навијам за њих нека и остану ту где су: Или ако то већ не могу да се задрже бар на пристојном растојању од Црвене звезде. Наравно, Партизан мора играти шампионски како то доликује истинском шампиону. И мора побеђивати. Онда ће имати своје навијаче и међу женама, јер жене воле победнике.