КОЗЕРИЈА

Што се мене тиче, ја сам још пре месец дана био савршено сигуран да ћемо и у Боготи заузети прво место. а ево због чега.

Прво и прво, „Партизан“ је навикао да осваја прва места, а навика је, што се каже, друга природа. И да желиш, не можеш је се лако отрести. Дакле, већ по навици црно-бели су морали бити прваци.

Друго и друго, класни и идејни састав турнира у Боготи је био као створен за наше момке. Наши противници су, још у фундаменту, били предодређени да изгубе, да почнемо редом:

„Партизан“ је сасвим глатко победио „Милионариос“! Није ни чудо, јер су партизани увек лако излазили на крај са милионарима. Да се дотични тим звао и „Милијардерис“ не би му ништа помогло.

Црно-бели су такође „узели меру“ клубу Санта Фе (што, у преводу, значи Свети Фе), иако је именованом свецу нештедимице помагао Шекуларац лично. Међутим, као и увек, научни и револуционарни тим поразио је религиозни и то са 3:1.

Што се тиче бразилске екипе „Ботафого“ и ту ми је било кристално јасно да он, сиротан, нема шта да тражи од „Партизана“. Јер, ноторна је чињеница да црно-бели фудбалери лако играју са тимовима чије име почиње словом Б. (Београд, Бор…). Према томе, „неки Ботафого“ из Бразила заиста није имао никакве шансе против наших Београђана и то у Боготи. Поготово ако се зна и други податак: да је исти „Ботафого“ наша стална муштерија и да сваке зиме долазе тамо где је „Партизан“, да му овај овери семестар.

Једино ме је забрињавао тим „Кали“ кад сам научио да је Кали име једне богиње и то врло лепе. Пошто сам знао да су наши момци осетљиви према лепим женама — то сам се и мало прибојавао њиховог сусрета. На срећу, наши дечаци су успели да обуздају свој каваљерски дух, те су и овде освојили бод.

Све у свему, заузеће првог места у Боготи ме није нарочито импресионирало — схватио сам то као једно рутинско обављање дужности. Чак, по мени, „Партизан“ и није морао да потеже толики пут. Могао је лепо да срочи писамце, отприлике следеће садржине: „Цењени пријатељи, да не би за џабе обијали ноге и губили драгоцено време око непотребних формалности, најлепше вас молим да нам одговарајући пехар и одговарајуће доларе пошаљете на стадион ЈНА…“

Но сад, шта је, ту је. Ваљда ће се у витринама наћи место и за овај пехар!