Кошаркаш чије време тек долази: Јосип Фарчић постаје велика узданица „црно-белих“
То је играч који највише љути, понекад и до бола изнервира оне најватреније поклонике кошаркаша Партизана, који ни у тренуцима када реномирани тим доживљава најтеже дане, нису оставили клуб да се сам бори.
Јосип Фарчић је кошаркаш у пуној снази, али младић са којим се кошаркашка судбина поиграла и спречила да још на самом почетку прерасте у играча изузетног формата, какав би судећи по бројним квалитетима могао да буде.
Не каже узалуд Бранко Радовић, тренер кошаркаша Југопластике:
— Дајте ми Фарчића и постаћу првак Европе. Многи не виде изванредну рационалност овог делије, али ја тврдим, да је после Скансија и Маровића, најбољи центар у држави. Предност Фарчићу дајем и када је у питању репрезентативац Јеловац.
Изјава провереног стручњака, некадашњег репрезентативца и кошаркаша Партизана, сада веома успешног тренера Југопластике, само је део истине из приче овог симпатичног и доброћудног дива испод кошева.
Чачани су били упорни
Ни сам не зна како да објасни зашто је отишао у подофицирску школу, коју је на време и са успехом завршио и добио службу у Чачку. Имао је већ 18 година и 203 сантиметра, али је кошарку познавао само на трибинама стадиона крај Мораве.
Иако рођен да даје кошеве никада није показивао изузетну жељу да покуша. Али, упорност капитена Борца из Чачка Копривице и тадашњег тренера Аце Стефановића одлучила је његову спортску каријеру.
— Цоња и Аца „Пуш“ били су упорни. Само после неколико недеља постао сам првотимац. Дебитовао сам на турниру у Куманову, а две сезоне које сам одиграо у Српској лиги, и те како су ми користиле.
Само две године касније Јосип Фарчић је постао кошаркаш чије се име прочуло по Србији. Прерастао је у мету на коју су многи прволигаши бацили око, али је Фарчић међу Чачанима стекао много пријатеља и никакве понуде нису могле да доведу у питање његову љубав према Борцу.
— Четири године касније пребачен сам са службом у Београд. У међувремену положио сам официрски испит, добио чин потпоручника и — упоран позив кошаркаша Партизан, који сам на крају ипак прихватио. Жао ми је старог друштва, али признајем да се не кајем, јер се у Партизану осећам као да „црно-бели“ дрес носим читаву деценију, а не само четири сезоне.
Љубимац међу друговима
На терену одаје утисак лењог и хладнокрвног момка, кога ништа на овом свету не може да узбуди. И када његов тим губи доброћудни и симпатични кошаркаш делује као да му је до „Косова равно“. У тим тренуцима критике са трибина, и то оне најжешће, увек су уперене према њему.
Да ли Јосип Фарчић зна за такву истину:
— Осећам је, али ја заиста не могу да се променим мада признајем да бих могао боље да играм. Уосталом, и играћу када се ситуација у нашој екипи среди, јер, то је једино објашњење што цео тим игра знатно испод својих могућности.
Јосип Фарчић делује надмено, али то је варка. Његови другови га обожавају, јер се добро зна да је његова душа као отворена књига: може се прочитати кад год се зажели. Он је истовремено човек који даје штимунг целом тиму. Веома је интелигентан, промућуран и духовит.
Па ипак, остаје утисак да је Јосип Фарчић остао дужан своме клубу. Сасвим је сигурно да ово што сада показује на терену није ни половина с његових стварних могућности. Он сам свестан је да „левица“ у кошарци злата вреди. Да ли ће његова лева рука: којом убацује лопту кроз обруч, постати „златна левица“ Партизана, ипак ће он сам одлучити.
Када је ова тема питање на које мора да да одговор, Јосип Фарчић стидљиво се осмехује и тврди:
— Немам репрезентативне амбиције, али ћу због свог клуба који од мене много очекује, играти боље него досад. Уосталом, већ следеће сезоне уверићете се да је Партизан тим који ће, потпомогнут нашим сјајним јуниорима, повратити изгубљене позиције и постати оно што је некада био.
На том путу ка великом циљу у Јосип Фарчић прераста у један од стубова кошаркашког тима Партизана.
Има још много оних који не верују да Фарчићево време тек долази, али је сасвим извесно да је скептицизам једног број навијача Партизана према овом играчу почео да ишчезава.
Није ли то први весник истине коју ће блиска будућност донети?
Уосталом, сачекајмо!…
Лична карта
Први центар Партизана Јосип Фарчић рођен је 1. јануара 1945. године у Петровцу код Осијека. У Партизану игра од 1967. и досада је одиграо око 300 утакмица.
За репрезентацију Југославије никада није наступао. Истина, био је члан младе репрезентације на турниру у Босфору, који је одржан 1967. године.
— Властимир Игњатовић