Нападан и цењен: Милош Бојовић, бивши капитен кошаркаша Партизана и репрезентативац, о „црно-белима“

Кошаркаши у центру пажње

У „црно-белом“ дому кошаркаши су у центру пажње. Више од свих других у овој великој спортској породици, јер је првенство државе дошло готово до последњих степеница.

Многи, злобници и они сувише љубоморни, прорицали су му слом: играчки и руководећи. Али, екипа, кошаркаши, прошли су кроз све олује благонаклоних и злонамерних опаски.

У овом дневнику — „Партизановом веснику“, на овом месту, држало се слово, као са предикаонице, о слабостима кошаркаша, појединих чланова управе, о перспективи, грешкама и малим и великим… Говорили су многи и била су саслушана мишљења мериторних.

Сада, дајемо реч Милошу Бојовићу, човеку цењеном и нападаном, бившем капитену Партизана, репрезентативцу, тренеру, члану управе…

Приче

Мишљење Бојовића о закулисним радњама, о тамним тренуцима клуба:

БОЈОВИЋ: Разноразне приче нормална су појава када се прави велики посао! За оне на извору догађаја све је јасно: Темељи једном новом животу, једној новој структури у раду клуба су постављени. Налазимо се у фази да у својим редовима, или са стране, пронађемо људе који Партизанов потенцијал могу да претворе у тим какав „црно-бели“ никада до сада нису имали.

П. ВЕСНИК: Помињу се приче о шампионском трону?

БОЈОВИЋ: Сасвим је нормално што у тражењу новог појединци покушавају да задрже позиције или да их стекну. Личне амбиције неће моћи да превагну над колективном жељом да се покаже једно ново, сјајно рухо Партизана, са крајњим циљем — шампионским. Помињу се године када треба да остваримо своје жеље. Помиње се сезона 1973/74. као владавина Партизана. Слажем се и мислим да је то тај тренутак.

П. ВЕСНИК: Има и тужних прича?

БОЈОВИЋ: Од када сам скинуо играчки дрес, од када сам у другој функцији Партизан годинама рамље. То су последње три године. То је била цена уклапања у нови ритам. Тврдим, и то смело тврдим, да сам оптимиста, али и реалиста и да ће људи који су везани за кошарку, којима је при срцу тим и они који играју, умети заједно да укажу поверење онима који их буду водили. Имена уопште нису важна.

„Мобилизација“

Скоро годину дана, прошло је од „јунске мобилизације“, тренутка када су под црно-белу заставу позвани сви они који су бранили боје овог клуба. сви они који желе просперитет Партизана.

БОЈОВИЋ: Дуг је то период за брзо остварење жеља. Али, ствари су се искристалисале веома брзо. Видело се ко ради, ко не жели да ради, ко више прича…

П. ВЕСНИК: Неки су сувишни, неки нису. Једнима треба рећи збогом, другима довиђења, трећима упутити позив.

БОЈОВИЋ: Под околностима, када се стварно жели ренесанса, онда не треба имати много сентименталности у интересу будућности. Под околностима, у којима Партизан сада игра у свом саставу има кошаркаша који не заслужују да се нађу у тиму. На другој страни, налази се јуниорски тим већ афирмисан кроз надметања у Србији, који је стигао пред сама врата првог тима. Комбинацијом сениора и најталентованијих јуниора Партизан добија шансу да створи систематски тим за дужу стазу.

Категорије

Када говори о играчима Бојовић барата именима са пуно ауторитета, јер су му она присна, јер је са некима водио битку на терену, а неке је спремао за кошаркашке јурише…

— Базу на коју треба да се ослања тим са пуно искуства чине: Чермак, Јелић, Фарчић, Зечевић, Пешић, Латифић, Поповић, Богојевић. За њима долазе млади, спремни да сваког тренутка ускоче у ватру: Беравс, Каљевић, Иљадица, Симић, Мартиновић, Пујаз, Дамјановић, док трећу групу сачињава категорија играча које тек треба да дођу следеће сезоне: Ђукић (Борац), Далипагић (Локомотива, Мостар), Делибашић (Слобода, Тузла).

Сукоби

Замерили су му да иницира сукобе, да „пали ватру“, али му је и одавано признање — тек после дужег времена.

БОЈОВИЋ: Постојала је борба мишљења. Последњих година провлачи се моје име кроз бројне разговоре. Пре годину дана реаговао сам оштро, темпераментно, тврдећи да ће се Партизан наћи на низбрдици, да треба да се примењује правило: кошарка — кошаркашима. Криза је била очита када се Партизан једва спасао испадања из Лиге прошле сезоне, када се сада нашао на ивици провалије. Многи су тражили у томе моје назови амбиције да будем тренер првог тима. Са старом функцијом у новој управи то сам енергично демантовао. Инсистирају, увек, да се у Партизану води вешта политика у законима модерне кошарке, што једино може да гарантује тиму и опстанак и континуирани напредак.