Писмо нашег бившег уредника
Пажљиво читам материјале публиковане на страницама нашег листа. Често ме обрадују, каткад и растуже. Зависно од спортских биланса које презентирају. Изгледа да помно пратите развој свих клубова, особи то фудбалског. Мало који резултат измакне пажњи Редакције. Изванредно корисним сматрам и занимљиве написе о ликовима спортиста, о њима као људима, грађанима, члановима породица… То их још више приближава многобројним симпатизерима. Чини се да сте у свему томе довољно актуелни популарни, савремени, да држите корак са животом … Похвалио бих и врло занимљив избор наслова и веома „срећан“ склад између текста и фотографије, те редовно излажење листа…
Рекао бих у свему томе настављате већ познату традицију новинара „Партизановог вјесника“. Ипак, у нечему сте нас, без сумње, превазишли. Критичкији сте према животу Партизанове породице спортиста него ваши претходници. Држим да су то позитивни поени на адресу садашње Редакције. Нарочито су пажње вриједне солидне анализе игре „црно-белих“ из пера одговорног уредника Миле Коса. Многи приједлози које је сугерирао појединцима или екипама значили су рационалну процјену конкретног нивоа игре. Штета је ако тренери и руководиоци екипе не запажају и не користе. Посебно је поучна ваша популарна анализа искустава турнеје у Боготи. Док бих З. Поповићу и М. Вучинићу а и другима пожелео критичкије перо када пишу или прогнозирају успон младих спортиста. Клонио бих се и свих чврстих прогноза спортских резултата (на страницама листа) из пера новинара, јер се жеље не остварују. Значи, приврженик сам трезвенијих анализа путем којих се зналачки и објективно уопштавају искуства. Ваља, пак, репортажом, бјелешком, интервјуом, фотовијешћу, све то допунити да би се одсликало све богатство живота једног таквог великог спортског колектива. Узгред да кажем: радује ме што не ријетко пишете, и то са правом мјером, и о аматерским радницима у нашим спортским клубовима. Заиста то су ентузијасти који заслужују да им лист буде наклоњен.
Чују се, међутим, на вашу адресу примједбе да је највећи простор у листу намијењен фудбалу и да о „фудбалским бебама“ пишете само у суперлативима… Свакако да је та само дјелимично тачно. Лист махом и чита фудбалска публика. Редакција о томе мора да води рачуна. Но, није тешко доказати да ни према другим клубовима није у маћехинском односу. Упоредо с тим нараста интерес да дубље захватите унутрашње односе у клубовима: организацију рада, стручни рад, награђивање, образовање спортиста и друго. Присталица сам тога да повремено правите и упоредне анализе стања у Партизану и Партизанове праксе у односу на праксу других спортских колектива. Биће то пажње вриједан ваш удео у унапређењу спортске праксе на подручју шире друштвене заједнице у нас.
Према томе као бивши главни и одговорни уредник „Партизановог весника“ и човјек који се и сам чешће лаћа пера да прикаже своје виђење одређених тренутака у животу, ништа битно не би изоставио из листа од онога што сте и до сада доносили. Ту и тамо мењао бих тежишта и друге текстове још нешто више скраћивао од вас. Свака добра и поучна ствар може се описати конкретно и сажето. Оним другим не треба ни уступати простор у листу. Уз то, вијестима из клубова морали би редовно придавати велики значај. Али не само то. Не би смјели жалити труда да их учините још занимљивијим и разноврснијим. Људи то радо читају. И тај прегршт информација увијек привлачи пажњу.
Још нешто: истрајте у даљем повећању тиража. Ту су још многобројне „неискоришћене резерве“.
Срдачан поздрав,
— Љубомир Шарановић, Загреб