Рекорд виђен изблиза: Слободан Гаврић држи рекорд који седам година није оборен

Дуго времена после операције ноге, живео је у правом кошмару. Никако није желео да се помири са суровом истином да мора окачити копачке о клин, а рекет за стони тенис оставити да иструне у неком углу. Он, који је толико волео да јури за лоптом, да стално буде у акцији, био је принуђен да се одрекне свих дражи, које су му пружали фудбал и зелени сто.

Међутим, време је учинило своје. Убрзо је схватио да постоје и други спортови, ништа мање лепи него што је то фудбал. Тако је стрељаштво постало његова опсесија. Одлазио је свакодневно на тренинге и ту, пред концентричним круговима, као зачаран проводио сате. Око је постало још оштрије, а прст на обарачу из дана у дан све сигурнији. Желео је да докаже, пре свега себи, а и другима да ће имати исти толико успеха у стрељаштву, колико је имао у фудбалу и стоном тенису.

У намери да што брже напредује 1960. године, из стрељачке дружине „Браћа Рибар“ прелази у Партизан, где остаје и до данашњег дана. Међу старијим друговима наилази на срдачан и другарски пријем, тако да убрзо постаје љубимац целог колектива. Заволео је овај велико спортско друштво свим срцем и он му је постао други дом. Ту, у стрељаштву, Слободан Гаврић-„Цига“ нашао је себе и данас се с правом може поносити резултатима које је постигао за протеклих десет година.

Без премца

Слободан Гаврић спада у ред најталентованијих стрелаца, који је овај спорт уопште дао. О његовим квалитетима најбоље говоре резултати и државни рекорди, које нико до данас није оборио. Вишеструки је првак Београда (20), Србије (10) и Југославије (7) у разним дисциплинама. Оно што је „Цига“, као свој допринос, дао југословенском стрељаштву биће записано златним словима.

Први пут је постао првак државе 1963 године у дисциплини прецизном пушком. Исте године постаје првак и у дисциплини пушка великог калибра. На највећем такмичењу стрелаца „Титова мета“, 1964 године постаје државни рекордер, у дисциплини војничка пушка, са 536 кругова. Овај рекорд до данас нико није оборио. Три године касније на истом такмичењу поново му полази за руком да освоји најдражи трофеј стрелаца. Као награду добио је златни часовник, који председник Републике додељује најбољем стрелцу. У такмичењу МК пушком постао је појединачни првак државе за 1966 и 1967 годину. И у овој дисциплини Слободан Гаврић држи рекорд са 545 кругова, који ни до данас није оборен. Већ дуги низ година, апсолутни је рекордер у гађању ваздушном пушком „Застава“ са 377 кругова.

Боје наше земље бранио је 9 пута, а највећи успех је постигао на међународном турниру у Крагујевцу, када је освојио прво место у дисциплини војничка пушка са 530 кругова.

Успех осенчен тугом

Међутим, и поред овако изврсних резултата Слободану Гаврићу никад није пружена прилика да представља Југославију на неком официјелном такмичењу — европском или светском шампионату.

И то је оно што овог врсног спортисту највише боли и што као тамна сенка пада на његове одличне резултате. Никако не може да схвати да он, чија је специјалност војничка пушка, није учествовао на европским и светским шампионатима. Па чак ни онда када је постизао боље резултате од оних који су репрезентовали нашу земљу. Увек је било оправдања: или војничке пушке стране производње нису стигле на време да би се са њима тренирало, или екипа у овој дисциплини није постигла одређен број кругова да би се квалификовала за једно од првенстава. А, тамо, на тим великим стрељачким смотрама, пуцали су стрелци који ниједан метак из војничке пушке нису опалили.

— Често се питам, коме иде у рачун и каква је то политика коју води Стрељачки савез Југославије. Југославија, која је освајала сребрне медаље на шампионатима у Буенос Аесресу, Каракасу, Москви и то баш у дисциплини војничком пушком не сме себе да дозволи да се „каља“ та традиција — сетно је завршио „Цига“.

За изванредне резултате постигнуте у стрељаштву, као и за унапређење овог спорта уопште, одато му је највеће признање тиме, што је прошле године изабран за потпредседника стрељачког клуба Партизан. Поред тога што је још активни стрелац, што је ангажован у управи клуба, налази слободног времена, да са својим клупским колегом Јекићем, пренесе стечено искуство и знање на најмлађе. Поноси се резултатима, које су пионири и пионирке постигли прошле године и што су Партизану донели још пет екипних првих места и три појединачна, са првенства Србије и Југославије.

— Њихов успех је и мој успех, каже „Цига“. Сретан сам кад могу да им обезбедим другарско вече, да их видим на окупу — како певају и играју. Врло је важно неговати другарство међу младима. Мислим да наш клуб у томе предњачи.

Љубав у сенци пушке

Лични живот Слободана Гаврића, слободно се може индентификовати са стрељаштвом. Растрзан између радног места на Рударскогеолошком факултету и стрељаштва, једва стигне да „скокне“ до куће својих родитеља у унутрашњости. Кад се појави на вратима примају га као најдражег госта, кога имају прилике да виде само неколико пута годишње.

О томе колико је жртвовао од личног живота, најбоље би могла да говори његова супруга Љубинка са којом се оженио прошлог месеца. Од првог дана њихове љубави, током десет година, имала је разумевања за честа и дуга путовања. Много је жртвовала за њихову заједничку срећу и баш због тога он јој је много захвалан. Самим тим што се није мешала и правила проблеме, она му је много помагала да постигне оно што је остварио као спортиста.

Данас „Цига“ има двадесет и седам година и још много неостварених жеља. Пре свега учешће на једном од шампионата, затим диплому Више тренерске школе, као и освајање Купа Маршала Тита у 1971 години, а који им је прошле године измакао само за два круга.