Четрнаеста скупштина ЈСД „Партизан“: Нови статут и самоуправни споразум клубова. — Преиспитати финансирање спорта и коришћење спортских објеката. — Фудбалски клуб на узлазној линији. — Нови председник Скупштине Вељко Миладиновић, др Недељко Чермак председник Председништва скупштине
У петак, 5. октобра, одржана је 14. скупштина ЈСД Партизан на којој је учествовао подједнак број делегата из 21 клуба. То је резултирало из чињенице га се Друштво конституисало на уставним принципима. Скупштина је расправљала о извештају Управног одбора, о новом Статуту и другим значајним проблемима.
За новог председника Скупштине ЈСД Партизан изабран је Вељко Миладиновић, а за потпредседнике: Славко Зечевић, Сергије Лукач и Мирко Косорић а за Секретара је Владимир Марјановић. За председника Председништва изабран је др Недељко Чермак, а за потпредседника истакнути спортисти: Светозар Глигорић и Мирко Сандић.
Скупштина је прогласила и најуспешније Партизанове спортисте у протеклом периоду: Мирјану Машић и Драгана Кићановића, који су награђени плакетама „Партизана“. Шахисти су проглашени за најуспешнију екипу. Посебна признања одата су Влаху Орлићу и Милошу Зекићу, којима су предате посебне плакете са симболом партизана — борца.
У веома садржајној уводној речи досадашњи председник Друштва Данило Лекић документовано је говорио о Партизановом ангажовању на решавању актуелних проблема спорта. Рекао је да је „ЈСД Партизан прво друштво у нашој земљи које је доследно организовано на начелима новог Устава и са таквом структуром и успостављеним унутрашњим механизмом, да може унутар себе да развија самоуправне односе и да дејствује на спортском плану као друштво самоуправно организовано“.
„Рад досадашњег Управног одбора“, истакао је даље Лекић, „састојао се, пре свега, у томе да се Друштво конституише на новим основама:
„У том нашем настојању да се организујемо на новим основама имали смо подршку свих прогресивних снага, затим Савеза комуниста, али смо имали и отпора, негде свесно негде несвесно, затим разних техно-менаџерско-бирократских отпора и снага, које су научиле да раде на стари начин и у старим оквирима налазиле простор за испољавање својих партикуларистичких интереса…“
Лекић је посебно говорио о изградњи новог лика спортисте, „не само као човека са изузетно развијеним мишићима или техничким знањима из одређене гране спорта, него као човека и комплетне друштвене личности са специфичним спортским знањима. Испуњавањем тих циљева одговорићемо основним захтевима у нашим друштвеним односима“.
Говорећи о напорима Савеза комуниста и друштвених организација за даља револуционарна кретања у друштву, па и у спорту, Лекић је рекао да је и Партизан онемогућио девијације за које су раније постојали услови и када се полазило од вредновања човека по новцу, а није се довољно водило рачуна о спортисти као комплетној личности.
Истичући напоре за решавање проблема врхунског спорта Лекић је говорио и о његовом стимулисању и заложио се за то да се тај проблем не може решавати само кроз ограничење давања него и кроз радикалну промену става друштва према спортистима:
„Ако је спорт успех свих, ако је рад у спорту и бављење спортом и идејно-политичка категорија — а ја сматрам да јесте — онда друштво не може задржати праксу да се положај спортиста — такмичара који носе грб своје земље не само на својим дресовима него и у својим срцима — препустити на вољу свакоме како ко хоће. Има случајева да једна радна организација има једно гледање, једно схватање спорта, друга организација другачије схватање; или један факултет дозвољава спортистима допунске испите, други не; или једна грана спорта се негује више, друга мање итд. Нисам за уравниловку, али је чињеница да се, ипак, ради на разне начине, да постоје различити критеријуми, што у крајњој линији иде на уштрб спорта у целини. Ми смо на тај начин поред идејно-политичког прелома, односно револуционисања унутар самих нас створили нормативно-празне оквире који обезбеђују несметано и лакше кретање напред“.
Лекић се даље задржао на финансирању спорта залажући се да се не финансирају само спортски резултати него и читав процес напора и акција који доносе одређене резултате:
„Ја сматрам да ће у новим условима брзо доћи до измене у позитивном смислу, да ће резултати ићи на горе и да ће брзо доћи до промене места на коме се сада налази Партизан“.
Лекић се посебно заложио за даље интегрисање у спортске институције Београда како би се актуелни проблеми разрешавали и постизали бољи спортски резултати. Он је такође истакао значај што већег ангажовања спортиста у раду спортских организација и примени научних и других резултата за унапређивање спорта.
У току расправе о раду Партизана и усвајању новог Статута покренута су бројна питања. Раде Бубало се заложио за редовније и ефикасније финансирање спорта. Драган Глигорић је истакао да су слабости у фудбалском клубу превазиђене и да се очекују бољи резултати. Андрија Пантовић се такође заложио да се више спортиста ангажује у самоуправљању. Аца Јовановић је нагласио да прописи о спорту касне, да је спортиста још „недефинисана фигура“. Др Недељко Чермак, Мирко Косорић су указали на озбиљности проблема у финансирању спорта, на чињеницу да Београд за последње четири године даје клубовима исте износе финансијских средстава, а коришћење спортских објеката је сваке године све скупље.
Скупштина је усвојила нови Статут, изабрала своје нове органе, прогласила најуспешније спортисте и спортске раднике.
Нови председник
Вељко Миладиновић, нови председник Скупштине Југословенског спортског друштва Партизан је познати спортски прегалац. Дуги низ година је био члан Извршног одбора Друштва. Последњих година је био председник веслачког клуба Партизан у коме је радио од формирања. Међу аматерским радницима у Партизану један је од оних са „најдужим стажом“.
Сада је секретар Конференције комитета СКЈ Савезног секретаријата за народну одбрану.